ВЛАДИМИР АКСЕНТИЈЕВИЋ (1892), редов, 2. чета, 4. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 1915. код села Багрдана. Сахрањен је украј Сеоског гробља. Доцније су му кости пренете у костурницу код багрданске цркве под бројем 74. 44
ЖИВАН АКСЕНТИЈЕВИЋ (1893), редов, 2. чета, 4. батаљон, 8. пешад. пук првог позива народне војске, погинуо је 12. октобра 1915. код Књажевца и сахрањен на месту погибије. 44
ЖИВОРАД АКСЕНТИЈЕВИЋ (1891), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 17. новембра 1912. код Једрена, сахрањен на војничком гробљу Веран-теке. 44
МИЛАН Д. АЛЕКСИЋ (1893), 2. чета, 2. батаљон, 8 пешад. пук првог позива, рањен 5. септембра 1916. на положају Кајмакчалан, а умро у Енглеској болници у Солуну. Сахрањен на српском војничком гробљу Зејтинлик у парцели 1, гроб 1327. 44, 164
МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ (1879), редов, 3. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 26. марта 1913. на положају Бела Могила. Сахрањен је у месту Кадикеју. 44
САВА АЛЕКСИЋ (1876), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 19. јула 1913. на положају Ретке букве. 44
СВЕТОЗАР АЛЕКСИЋ (1867), редов, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива погинуо 21. јуна 1913. код села Жедилова. Сахрањен у Кривој Паланци. 44
СВЕТОМИР АЛЕКСИЋ (1879), поднаредник, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, погинуо 10. октобра на положају Црно поље код Куманова. Сахрањен је код старе цркве у селу Српско Нагоричане. 44
СВЕТОМИР АЛЕКСИЋ (1891), редов, 3. чета, 2. батаљон, 4. прекобројни пук првог позива Дунавске дивизије, пог. је 2. септембра 1914. на положају Мали Рожањ, а сахрањен је у селу Белотићу. 44
ДАНИЛО АРСИЋ (1886), редов, 2. чета, 1 батаљон, 8. пешад. пук првог позива, умро у заробљеничком логору Нађмеђер 21. јануара 1915. од пегавог тифуса, гроб 198. 37
МИХАИЛО БЕЋАРЕВИЋ, редов, 4. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске двизије, погинуо је 13. септембра 1916. у борби за Кајмакчалан. Био је сахрањен на Војничком гробљу на самом Кајмакчалану, одакле су му касније кости пренесене у костурницу на Зејтинлику, у крипту, парцела 97, место 5104. 48
БОРИСАВ БОГДАНОВИЋ (1891), редов, 2. чета, 1. батаљон, 4. прекобројни пук Дунавске дивизије, погинуо 8 октобра 1915. на Александровачким положајима (код Пожаревца ). 44
ДОСИТИЈЕ ВЛАЈИЋ (1886), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо је 9. октобра 1915. на положају Главица (село Бурово). 44
СТАНИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ, активни пешадијски потпоручник страдао у ратовима 1912-1918. 27
РАДОСАВ ДОБРОСАВЉЕВИЋ (1875), редов, 1. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, пог. 10. октобра 1912. на положају код Куманова. Сахрањен код цркве у селу Српско Нагоричане. 44
ЂОРЂЕ ЂУРИЋ (1878), редов, 1. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 10. октобра 1912. код Куманова, сахрањен на бојишту. 44
ЉУБОМИР ЖИВКОВИЋ (1887), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 21. јуна 1913. увече код места Кркље. Изнесен је са бојишта и сахрањен на гробљу у Кривој Паланци. Касније су му кости пренете у костурницу у овом месту. 44
МИЛИВОЈЕ ЖИВОТИЋ (1892), редов, 2. чета, 4. батаљон, 4. прекобројни пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 18. новембра 1915. код места Дечанска Бистрица.Не постоје подаци о његовом сахрањивању. 44
ВЛАДИМИР ЈАНКОВИЋ (1889), редов, 3. чета, 2. батаљон, 4. прекобројни пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо је 3. септембра 1914. на положају Милетина коса. Сахрањен је позади положаја. 44
ДУШАН ЈАНКОВИЋ (1889), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 1915. изнад села Бобова. 44
МИХАЈЛО ЈАНКОВИЋ (1886), редов, 8. пешад. пук другог позива народне војске, умро у Војној болници у Велесу од дифтерије 23. септембра 1913. Сахрањен код железничке станице у Велесу, на Војничком гробљу. 44
ПЕТАР ЈАНКОВИЋ (36), ратни заробљеник, умро у логору Нађмеђер 10. марта 1916, гроб 604. 37
РАНИСАВ ЈАНКОВИЋ (1887), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 11. октобра 1912. на положају Сртевица, где је и сахрањен. 44
САВА ЈАНКОВИЋ (1889), редов, 1. чета, 2 батаљон, 8. пешад. пук, умро 8. фебруара 1916. у Тунису – Феривил (Мензел Бургиба). 44
САВА Д. ЈАНКОВИЋ (1879), редов, 3. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, погинуо 25. марта 1913. на положају код реке Арде (Једрене). Не постоје други подаци. 44
СВЕТОЗАР ЈАНКОВИЋ (1891), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 10. новембра 1916. код села Рапеша. Пренесен на српско војничко гробље Зејтинлик у костурницу парацела 105, касета 5425. 44
СВЕТОЗАР ЈАНКОВИЋ (1893), редов, 4. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, рањен је 7. новембра 1914. код Лазаревца а умро у Буковику код Аранђеловца 23. новембра 1914. Сахрањен је на гробљу у Буковику. 44
ЂОРЂЕ ЈЕРЕМИЋ (1887), редов, 4. чета, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, погинуо 1913. на положају Ретке букве. Тамо је и сахарањен. 44
РАДОСАВ ЈЕРЕМИЋ, редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, погинуо 6. јула 1913. на положају Жедиловачка коса. Сахрањен је у Кривој Паланци. 44
ИЛИЈА ЈОВАНОВИЋ (1889), редов, 2. чета, 4. батаљон, 8. пешад. пук првог позива народне војске, умро 28. фебруара 1916. на острву Видо, сахрањен у заједничкој гробници 155. 44
ЉУБОМИР Ј. ЈОВАНОВИЋ (1893), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 5. септембра 1916. на положају Кајмакчалан. Сахрањен на Војничком гробљу код манастира Сетина на путу за село Крушоради, а касније пренесен на војничко гробље Зејтиннлик у Солуну, у крипту, парацела 89, сандучић 4645. 44
МИЛОРАД ЈОВАНОВИЋ (1880), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 22. априла 1917. на положају Трнавска коса, а сахрањен код села Горњи Пожар. Касније је пренесен у костурницу на Зејтиннлику, парцела 100 гроб 5251. 48, 163
МИЛОСАВ ЈОВАНОВИЋ (1889), каплар, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, тешко је рањен 9. септембра 1914. на Мачковом камену, одакле је пренет у Војну болницу у Осечини где је умро 9. октобра 1914. Сахрањен је на Војничком гробљу код осечинске цркве, гроб 52. Одликован је сребрном медаљом за храброст Милош Обилић. Посмртно је још једном одликован. 44
МИХАЈЛО ЈОВАНОВИЋ (1879), редов, 2. батаљон, 4. прекобројни пук другог позива Дунавске дивизије, умро у Тунису, место Феривил (Мензел Бургиба). 44
РАДОСАВ ЈОВАНОВИЋ (1888), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, умро у болници у Штипу 26. августа 1913. Сахрањен је на месту Каленица, у Војничком гробљу. 44
РАДОСАВ ЈОВАНОВИЋ (1893), редов, 3. чета, 4. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, умро 19. фебруара 1916. у Алжиру. Сахрањен на заједничком Француско-српском војничком гробљу. 44
СПАСОЈЕ ЈОВАНОВИЋ (1887), редов, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, умро у болници у Осечини 12. октобра 1914. од рана задобијених у борби на Мачковом камену 8. септембра 1914. 44
СТАНКО Ј. ЈОВАНОВИЋ (1888), редов, 2. чета, 1. батаљон, 9. пешад. пук првог позива, умро на острву Видо 18. фебруара 1916, гробница 72. 44
ДРАГОЉУБ ЈОВИЋ (1892), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 11. октобра 1912. на положају Сртевица код Куманова. Сахрањен је у селу Српско Нагоричане. 44
МИЛЕТА ЈОВИЋ (1893), редов, Дунавска дивизија првог позива, погинуо у одступању 1915. Сахрањен је на гробљу у Приштини. 44
ВАСИЛИЈЕ ЈОСИЋ (1876), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, погинуо у ноћи између 25. и 26. марта 1913. на положају Бела Могила. Сахрањен је у Кадикеју. 44
ВЛАДИМИР ЈОСИЋ (1879), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, умро 23. августа 1913. године у Војној болници у Скопљу од колере. Сахрањен је на Војничком гробљу код железничке станице. 44
ВУКОМИР ЛАЗАРЕВИЋ, поднаредник, сахрањен у маузолеју српских ратника на острву Видо. 27
ЉУБОМИР Љ. ЉУБИСАВЉЕВИЋ (1889), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук, заробљен у одступању 1915. код Пећи и био у заробљеничком логору Нађмеђер, одакле је као тежак болесник, на интервеницију Мађународног црвеног крста, послат у Француску на лечење. Умро 16. фебруара 1918. у Ници. Пренесен је на војничко гробље Тије (Париз). 44
ДОБРОСАВ С. МАКСИМОВИЋ (1887), редов, умро 30. марта 1916. на острву Видо, гробница 65. Пренесен у новоподигнуту костурницу на острву Видо. 44
ЉУБИСАВ МАРЈАНОВИЋ (1876), каплар, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 28. септембра 1916. на положају Иванска Коса . Сахрањен је у гробљу код Руског Моста на Белој Реци. 44
ВЛАДИМИР МАРКОВИЋ (1888), редов, 1. чета, 2. батаљон, 4. прекобројни пук Дунавске дивизије, погинуо 26. марта 1913. на положају код реке Арде (Једрене). Сахрањен иза положаја. 44
ДРАГУТИН МАРКОВИЋ (1892), редов, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 28. августа 1916. на положају Чегански вис, где је био сахрањен. Касније је пренесен у костурницу на Зејтинлику, парцела 11, место 570. 44
МИЛОСАВ МАРКОВИЋ (1892), редов, 1. чета, 4. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 4. септембра 1916. на положају изнад села Совића. Посмртни остаци пренесени на Зејтинлик у костурницу, парцела 75, касета 3775. 44
НАЈДАН МАРКОВИЋ (1879), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук, погинуо 14. септембра 1916. на положају Старков зуб. Посмртни остаци пренесени су 1934. године у костурницу на српском војничком гробљу Зејтинлик, парцела 80, место 4123. 44
ЈОВАН МИЈАЈЛОВИЋ (1889), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук, погинуо 1915. месеца октобра у борбама на положају код Великог Поповића. Сахрањен на гробљу у Јагодини. 44
РАДОВАН М. МИЛЕНКОВИЋ (1889), каплар, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 7. новембра 1915. на положају Секирача. Не постоје подаци где је сахрањен. 44
КОСТА МИЛЕТИЋ (1892), редов, 3. 6. ком. умро 17. фебруара 1916. на острву Видо, гробница 156, пренесен у костурницу на Виду. 44
КОСТАДИН МИЛЕТИЋ (1890), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 21. октобра 1912. на положају код Куманова. Сахрањен код цркве у селу Српско Нагоричане. 44
МИЛУТИН МИЛОВАНОВИЋ, редов, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо негде код Битоља или 1912. или 1915 . 44
ЂУРЂЕ МИЛОРАДОВИЋ (1888), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, храбро погинуо на Мачковом камену 19. септембра 1914. 44
ЉУБИША МИЛОРАДОВИЋ (1891), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо је храбро 6. септембра 1916. године на Кајмакчалану. Кости су му пренете у костурницу на Зејтинлику, парцела 105 гроб 5417. 44
МИХАЈЛО МИЛОРАДОВИЋ (1889), погинуо храбро на Мачковом камену 9. септембра 1914. Одликован сребрном медаљом за храброст. 44
НИКОДИЈЕ МИЛОРАДОВИЋ (1891), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пук, погинуо 15. новембра 1916. код села Груништа, а сахрањен на Војничком гробљу 8. пешад. пука у селу Будимирци, ред 2, гроб 12. 44
СТАНОЈЕ МИЛОРАДОВИЋ (1892), наредник, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, храбро је погинуо на Кајмакчалану 5. септембра 1916 . Почива у костурници на Зејтинлику, парцела 108 бр. 5547. Одликован златном медаљом Милош Обилић. 44
МИЛИСАВ МИЛОСАВЉЕВИЋ (1888), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 29. октобра 1915 . на положају Поглед код Медвеђе. 44
РАДОСАВ МИЛОСАВЉЕВИЋ (1887), редов, 3. чета, 2. батаљон, 4. прекобројни пук Дунавске дивизије, погинуо код Зајечара 1915 . Сахрањен у Зајечару. 44
ФИЛИП МИЛОСАВЉЕВИЋ, редов 4. пешад. пука. Почива у маузолеју српских ратника на острву Видо. 27
МИЛИВОЈЕ МИЛОШЕВИЋ (1889), редов, 2. чета, 3. батаљон, 4. прекобројни пук Дунавске дивизије, погинуо 1915. године на Ореовачким положајима. Сахрањен на гробљу код Ореовачких подрума. 44
АЛЕКСАНДАР МИХАЈЛОВИЋ (1891), редов, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук, заробљен је у рату са Бугарима 1915, а умро у неком логору у Бугарској (сведочење Милана Траиловића, редова из Великог Села који је умро 1989. године, а био је Александров даљи рођак ). 44
ЖИВОЈИН МЛАДЕНОВИЋ (1890), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 8. јула 1916. на положају Старков зуб. Сахрањен је у селу Борешници а доцније пренет у Војничко гробље у Солуну, у костурницу, парцела 1, место 967. 44
МИЛАН НЕНАДОВИЋ, редов, 4. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 1915. код Краљева. 44
ТАНАСИЈЕ НЕНАДОВИЋ (1890), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо на Солунском фронту. Датум и место непознати. 44
ВИТОСАВ НИКОЛИЋ (1893), редов, 2. чета, 3. батаљон, 4 прекобројни пук Дунавске дивизије, умро на острву Видо 7. фебруара 1916. гробница 162. Пренесен у заједничку костурницу на острву Видо. 44
БОРИВОЈЕ ОБРАДОВИЋ (1891), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук погинуо је 8. новембра 1912. код села Четирице а сахрањен у селу Челопек. 44
ДРАГУТИН ПАВЛОВИЋ (1891), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 24. октобра 1915. код Јагодине. Сахрањен је у селу Доње Штипље. 44
ЖИВАДИН ПАУНОВИЋ (1892), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 22. октобра 1915. на положају изнад села Велики Поповић. 44
ЖИВАДИН ПЕТРОВИЋ (1888), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук, погинуо је 22. јуна 1913. код места Каликамен, кота 1542 повише места Свете Воде, сахрањен код манастира Јоаким Осоговски. 44
ИГЊАТ ПЕТРОВИЋ (1880), редов, 2. чета, 4. батаљон, 4. прекобројни пешад. пук првог позива, рањен 9. септембра 1914. на Мачковом камену, заробљен у селу Личница, умро у заробљеничком логору Нађмеђер 21. јануара 1915, заједнички гроб бр. 199. 44
МАРКО РАДИВОЈЕВИЋ (1891), редов, 1. чета, 3. батаљон, 9. пешад. пук, погинуо 6. септембра 1916. на Кајмакчалану. Кости су му пренесене у костурницу на Зејтинлику, парцела 57, место 2854. 44
ЂОРЂЕ РАДОВАНОВИЋ (1890), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, умро у нишкој Војној болници 7. новембра 1915. Сахрањен на Војничком гробљу у Нишу. 44
МАРИСАВ РАДОВАНОВИЋ (1875), редов, 8 пешад. пук, заробљен на Дрини 2. септембра 1914. Умро од дизентерије у заробљеничком логору Нађмеђер 15. јануара 1915. Сп. 1311. 44
РАДОВАН РАДОВАНОВИЋ (1887), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива погинуо 17. новембра 1912. код Једрена, сахрањен на војничком гробљу Веран–теке. 44
СВЕТОЗАР РАДОВАНОВИЋ (1886), редов, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, погинуо 11. октобра 1912. у рату са Турцима на Куманову. Не постоје други подаци. 44
СТОЈАН РАДОЈКОВИЋ, редов, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива погинуо на Ретким буквама 1913. код Криве Паланке. 44
МИХАЈЛО РАДОСАВЉЕВИЋ (1887), редов, 4. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, пог. негде код Књажевца 1915. 44
ВАСИЛИЈЕ РАЈИЋ (1889), редов, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 1915. на положају Вртешка 1 новембра. Сахрањен је у селу Маглич. 44
СТАНОЈЕ РАЈИЋ (1876), наредник, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук другог позива погинуо 10. октобра 1912. на положају Карабичанска мала; сахрањен поред пута у селу Четирице. 44
ДРАГОМИР СТАНОЈЕВИЋ, редов, 3. чета, 3. батаљон, 8 пешад. пук првог позива Дуунавске дивизије, пог. 10. октобра 1912. на положају Вујов Камен. Сахрањен је на војничком гробљу Пиленац. 44
БОЖИДАР СИМИЋ (1892), редов, 3. батаљон, 15. пешад. пук првог позива, тимочка војска, умро на острву Крфу 23. фебруара 1916. Сахрањен на острву Видо. 44, 27
ЖИВАДИН СТАНИСАВЉЕВИЋ (1886), наредник, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук другог позива народне војске, погинуо 8. јула 1913. на положају Чупино брдо. Посмртни остаци пренесени у костурницу у Кривој Паланци, касета бр. 341. 44
МИЛОСАВ СТАНОВЈЕВИЋ (1893), редов, 3. чета, 1. батаљон, 4. прекобројни пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо на Александровачким положајима 1915. Сахрањен на гробљу у Александровачким виноградима. 44
ЛАЛКО Ч. СТАНОЈЕВИЋ (1895), 3. чета, 2. батаљон, 9. пешад. пук првог позива, заробљен је као рањеник у селу Крижава 10. септембра 1914. и отеран у заробљенички логор Нађмеђер где је умро 25. јануар 1915. у својој двадесетој години од запаљења плућа. Заједнички гроб бр. 205. 44
МИЛОШ СТАНОЈЕВИЋ (1891), редов, 3. чета, 2. батаљон, 4. прекобројни пешадијски пук Дунавске дивизије, погинуо 1915. у одступању негде око Багрдана. 44
РАДОВАН СТАНОЈЕВИЋ (1889), редов, 8. пешад. пук другог позива народне војске Дунавске дивизије, погинуо је 10. октобра на положају Попова крушка код села Жеглигова. Сахрањен је код цркве у том селу. [Недостаје година погибије, али је свакако реч о 1912.]. 44
СТАМЕТА СТАНОЈЕВИЋ (1879), редов, 1. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук прог позива Дунавске дивизије, погинуо 11. октобра код Куманова. 44
УГРИН СТАНОЈЕВИЋ (1886), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 11. октобра 1912. на положају Сртевица, где је и сахрањен. 44
МИЛА СТЕВИЋ (1893), редов, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 17. септембра 1916. на положају Кочобеј. Сахрањен је сутрадан у селу Горњи Пожар, гроб 28. у 4. реду. У костурници подигнутој касније на Зејтинлику његовог имена нема. 44
СВЕТОЗАР СТЕВИЋ, редов, 4. чета, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, погинуо 22. јуна 1913. на положају Големи Врх, кота 1193. Сахрањен је на Војничком гробљу код реке Киселице (цело гробље је однела надошла река септембра 1914, остао незнатан број гробова). 44
ДРАГОМИР СТОКИЋ (1893), редов, 1. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 7. августа 1914. на положају Панос, сахрањен у селу Горња Бадања. 44
ЂОРЂЕ С. СТОКИЋ (1892), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пук, погинуо 2. маја 1917. код села Старавина. Сахрањен је у селу Будимирци на Војничком гробљу 8. пешад. пука у 12. реду, гроб 1. 44
МИРОСЛАВ СТОКИЋ (1890), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, предао се у одступању, на Косову, 1915. Умро у заробљреничком логору Браунау. 44
МИОДРАГ ЋИРОВИЋ, редов 11. пешадијског пука, почива у маузолеју српских ратника на острву Видо. 27
ТАНАСИЈЕ УГРИНОВИЋ (1891), редов, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, заробљен на положају Мали Рожањ 2. септембра 1914, умро у заробљеничком логору Нађмеђер 27. децембра 1914. од пегавог тифуса. 44
ЦИВИЛИ
САВА АНКОВИЋ (40), интернирани цивил, умро у логору Сливен 8. октобра 1917. 20
СПАСОЈЕ ПЕТРОВИЋ (29), интернирани цивил, умро у логору Сливово у Бугарској 29. октобра 1917. Смртни лист 2047. 20
СТАМАТ ПЕТРОВИЋ (1899), интерниран у заробљенички логор Нађмеђер где је умро у својој шеснаестој години 30. новембра 1915, гроб 464. 44
Укупно поменута 102 страдалих
Попис:
Сибница 1910. Сибница 1921.
201 домова непознато домова
1.197 становника 967 становника
1-Допуна списка
МИЛАН АКСЕНТИЈЕВИЋ страдао у ратовима 1912-1918. 104
МИЛОРАД АЛЕКСИЋ страдао у ратовима 1912-1918. 104
СПАСОЈЕ ИВАНОВИЋ страдао у ратовима 1912-1918. 104
МИЛИВОЈЕ ЈАНКОВИЋ страдао у ратовима 1912-1918. 104
ДРАГОМИР МАТИЋ (45), редов, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешадијски пук III позива, умро у војној болници у Пожаревцу 125
МИЛОШ ОБРАДОВИЋ (1896), умро у Лонекеру у Холандији јануара 1919. приликом повратка из заробљеништва. 104
МИЛАН СТАНОЈЕВИЋ страдао у ратовима 1912-1918. 104
