МИЛИЋ Стеве БАЧИЛОВИЋ (1889), редов, 4. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, умро од тифуса у болници у Ваљеву 1915. 44
ЉУБОМИР С. БРАНКОВИЋ (1890), редов, 2. чета, 4. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 15. новембра 1916. код села Груништа. Сахрањен је у селу Будимирци на гробљу 8. пешад. пука. 44
МИЛОСАВ Станка БРАНКОВИЋ, редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 11. септембра 1916. на положају Старков зуб. Сахрањен иза положаја у селу Бахову. 44
ПАНТА Станка БРАНКОВИЋ (1893), редов, 3. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 17. спетембра 1918. на положају Соко. Сахрањен је код Беле Реке, Војничко гробље 7. пешад. пука. 44
ВЛАДИСАВ Јанићија ВАСИЋ (1890), редов, 3. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, погинуо 12. новембра 1916. код села Груништа. Сахрањен на Војничком гробљу у Буидимирцима. 44
ДАНИЛО Богосава ВАСИЋ (1887), редов, 4. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 17. септембра 1916. на положају Кочобеј. Сахрањен је у селу Доњи Пожар. 44
ИЛИЈА С. ВАСИЋ (1890), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук, погинуо 10. октобра 1912. на полоожају Бузинска . Сахрањен у селу Српско Нагоричане. 44
МИХАЈЛО Б. ВАСИЋ (1887), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук, погинуо 9. октобра 1916. на положају Браздаста коса. Сахрањен у селу Будимирци. 44
МИХАЈЛО Богосава ВАСИЋ (1891), пешадијски наредник, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 20. септембра 1916. на положају Флока. Сахрањен у селу Доњи Пожар. Остала жена са синовима од 12 и 15 година. 44, 35
СТАМЕТА Богосава ВАСИЋ (1889), редов, 1. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 17. априла 1917. на положају Трнавска коса. Сахрањен на Војничком гробљу у Будимирцима. 44
МИЛАН Животе ВОЈИНОВИЋ (1879), редов, 4. чета, 1. батаљон, 4. прекобројни пук првог позива Дунавске дивизије, пог. 16. октобра 1915. на Ореовачким положајима. Остала само жена (50). 44, 35
МИЛАН Милете ВОЈИНОВИЋ (1880), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 17. јуна 1913. на положају Чатал чесма, кота 1824. Сахрањен у Кривој Паланци. 44
БОГДАН Живојина ЂОРЂЕВИЋ (1890), редов, 2. чета, 1. батаљон, 4. прекобројни пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 17. октобра 1915. на положајима код Божевца. Био је придодат 9. пешад. пуку као доносилац муниције. Пренесен је у Полатну. 44
ЈОВАН Николе ЂОРЂЕВИЋ, редов, 3. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо је 8. септембра 1916. на положају Кајмакчалан. Био је сахрањен на Војничком гробљу код старог манастира Сетине, а касније су му посмртни остаци пренесени у костсурницу на Зејтинлику, парацела 86, место 4491. 44
МИЛИЋ Животе ЗДРАВКОВИЋ, редов, 2. чета, 1. батаљон, 4. прекобројни пук првог позива Дунавске дивизије, враћен је кући са положаја код Рама. Умро је 1916. 44
МИЛОЈКО Милосава ЈАНКОВИЋ (1889), редов, 4. чета, 2. батаљон, 4. прекобројни пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 14. октобра 1915. на Александровачким положајима. Пренесен кући у Полатну. 44
НАЦА Милосава ЈАНКОВИЋ, редов, 2. чета, 3. батаљон, 4. прекобројни пук другог позива Дунавске дивизије, рањен 15. октобра 1915. на Ореовачким оложајима. Умро код куће. 44
МИЛИЋ М. ЈЕВТИЋ, каплар, Дунавски пољски артиљер. пук, умро 1. јануара 1915. у Ваљеву. Остала жена са сином од 10 год. 35
МИЛИЋ Милојка ЈЕВТИЋ (1893), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 12. октобра 1916. на положају Ивен. Посмртни остацу су прнесени на Зејтинлик, парцела 85, место 4418. 44
МИЛИЋ Милојков ЈЕВТИЋ (1879), редов, Дунавски ариљериски дивизион, рањен на положају Бобије 9. октобра 1915. Умро у Војној болници у Ваљеву. 44
СТАМЕТА Милојка ЈЕВТИЋ (1890), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 11. септембра 1914. на положају Мачков камен. Посмрни остаци пренесени у крипту цркве-костурнице у Крупњу. 44
ТАНАСИЈЕ С. ЈЕВТИЋ (1887), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо 10. октобра 1912. на положају код Куманова. Сахрањен у селу Српско Нагоричане. 44
БОГОМИР К. ЛАЗИЋ, редов, првог позива Дунавске дивизије народне војске – нестао. 44
КУЗМАН ЛАЗИЋ, редов, 2. чета, 3. батаљон, последња одбрана стараца, умро 1915. 44
МИХАЈЛО Спасоја ЛАЗИЋ (1887), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, умро од тифуса 1915. године. 34
ЛЕКА Стевана МАРИНКОВИЋ, циганин, био је мобилисан још 1912, али је стално побољевао, тако да је за време рата 1915. умро као туберкулозни болесник. Био је иначе колар. 44
ДРАГОМИР Стојимира МАРКОВИЋ (1876), редов, 2. чета. 1. батаљон, 4. прекобројни пук другог позива, погинуо на Великом Говедранику у рату са Бугарима 1913. 44
МАРКО Новака МАРКОВИЋ, циганин, умро у ропству у логору Браунау 1917. 44
МИКАЈЛО Паце МАРКОВИЋ, циганин, редов, разболео се од тифуса, а потом пуштен кући, где је умро 1916. 44
ПУЈА Ристе МАРКОВИЋ, циганин, био неко време војник у 8. пешад. пуку, умро од шпанске грознице 1916. код куће. 44
СЛАВКО Ристе МАРКОВИЋ, циганин, зараобљен у бежанији 1915. и умро у ропству у Аустрији. 44
СТАЛЕТА С. МАРКОВИЋ (1879), редов, 1. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 6. јула 1913. код карауле Божидарица. Сахрањен на Војничком гробљу на улазу у Криву Паланку. 44
ЉИКА ЧУЉИ Одредница МАШИН, пасторак, редов, 8. пешад. пук, погинуо на Куманову 1912. 44
МИЛОСАВ Драгутина МИЛЕНКОВИЋ, добровољац – комита, погинуо 1915. код Подујева. Сахрањен у селу Дуница Горња. 44
ЈЕВРЕМ Станка МИЛОВАНОВИЋ (1887), редов, 8. пешад. пук трећег позива, погинуо 29. октобра 1915. код Куршумлије на положају Пуста Река. Остала жена са сином од 17 год. 33
МИХАЈЛО Милована МИЛОВАНОВИЋ (1887), редов, 2. чета 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, погинуо 3. септембра 1914. на положају Милетина коса. Сахрањен је у Горњем Милановцу. Остала жена са кћерком од 6 година. 35
ВЛАДИМИР МИЛОЈЕВИЋ, редов, 8. пешад. пук трећег позива, умро у Скадру децембра 1914. Остале у кући само мајка (60) и жена (45). 35
ВЛАДИМИР Јовин МИЛОЈЕВИЋ (1888), редов, 3. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, погинуо 8. септембра 1914. на положају Мачков камен. 35
ЛАЗАР Грује МИЛОЈЕВИЋ, редов, 3. чета, 8. пешад. пук другог позива, заразио се колером на Брегалници 1913. Умро код своје куће исте године. 44
СТАНКО Микинов МИЛОЈЕВИЋ (1891), редов, 3. чета, 1. батаљон, 4. прекобројни пук првог позива Дунавске дивизије, рањен на Александровачким положајима 14. октобра 1915. Пренесен у Полатну. Остала жена са сином од 11 и кћерком од 9 година. 44, 35
ЧЕДОМИР Панте МИЛОЈЕВИЋ (1890), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 11. септембра 1914. на положају Мачков камен. Његови земни остаци пренесени су у костурницу на Мачковом камену. 44
ВЛАДИМИР Панте МИЛОЈКОВИЋ (1890), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, заробљен као рањеник код села Ролисавци и умро у логору Ашан 23. фебруара 1916. од запалења плућа. 44
МИХАЈЛО Милована МИЛОЈКОВИЋ (1887), редов, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, погинуо 17. септембра 1916. на положају Султанија Кулберали. Сахрањен је на војничком гробљу Дунавске дивизије Св. Никола код реке Љешнице. 44
СТОЈИЋ Миливоја МИЛОЈКОВИЋ (1865), добровољац, прекаљени ратник још из доба турских ратова, није хтео да свога коња преда комори већ га повео собом и код Призрена због њега изгубио главу, када су непознати нападачи покушали да му отму коња. Сахрањен је на Војничком гробљу у Призрену, крај реке Бистрице. 44
ДОБРОСАВ Т. МИЛОСАВЉЕВИЋ, редов, 8. пешад. пук, другог позива, погинуо септембра 1914. на Дрини. Остала жена са синовима од 13 и 17 године. 35
ДОБРОСАВ Траје МИЛОСАВЉЕВИЋ (1978), редов, 3. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, погинуо 9. септембра 1914. на положају Мачков камен. Сахрањен иза положаја. 44
ДРАГУТИН М. МИЛОСАВЉЕВИЋ, редов, 8. пешад. пук трећег позива, умро децембра 1915. у Скадру. Остали кћи од 19 и син од 17 година. 35
ДРАГУТИН Миленка МИЛОСАВЉЕВИЋ (1876), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук другог позива Дунавске дивизије, умро 16. фебруара 1916. на острву Видо. Сахрањен у заједничкој гробници 55, са још 40 другова. 44
УГРИН Мите МИЛОСАВЉЕВИЋ (1892), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук другог позива Дунавске двизије, рањен 4. септембра 1914. на положају Мали Рожањ, заробљен код Крупња 1914, а умро у заробљеничком логору Маутхаузен 12. јануара 1915. Сахрањен је на Заробљеничком логорском гробљу, заједнички гроб 287. Остала жена са кћерима од 5 и 8 година. 44
ВЛАДИМИР А. МИЛОШЕВИЋ (1890), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 17. јуна 1913. на положају Ретке букве (Банков чукар), кота 1592. Сахрањен у Кривој Паланци. 44
ЖИВАН Антонија МИЛОШЕВИЋ (1889), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо је 21. октобра 1915. на положају Баћевац. Сахрањен у селу Конатица. Остали му отац (66) и син Душан од 7 година. 44, 35
ЉУБОМИР Угрина МИЛОШЕВИЋ (1889), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, погинуо 10. новембар 1916. код села Рапеш. Сахрањен на Војничком гробљу у Битољу. 44
МИЛАН Угрина МИЛОШЕВИЋ (1891), редов, 2. чета, 4. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 12. октобра 1918. 44
ВАСИЛИЈЕ Вићентија НИКОЛИЋ (1891), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 1915. код Багрдана, а сахрањен у Јагодини. 44
ПАНТА Кузмана НИКОЛИЋ (1889), наредник, 3. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива, пог. 2. јуна 1917. на положају Рововска коса. Сахрањен у селу Будимирци. Остала само жена (30). 44, 35
ПАНТА Кузмана НИКОЛИЋ (1893), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо приликом пробоја Солунског фронта 1918. код села Возарци. 44
ТАНАСИЈЕ В. НИКОЛИЋ, редов, 8. пешад. пук другог позива, умро јануара 1915. у Аустро-Угарској. Остала жена са сином од 8 година. 35
ТАНАСКО Већентија НИКОЛИЋ (1899), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук првог позива Дунавске дивизије, заробљен 17. септембра 1914. године код Дрине (Љубовија). Умро је у заробљеничком логору Браунау. 44
СТАНИМИР ОБРАДОВИЋ (35), редов, ратни заробљеник, умро у логору Сливен у Бугарској 30.септембра 1917. у 9 часова. Смртни лист 1299. 20
СТАНОЈЛО Глигорија ОБРАДОВИЋ (1891), редов, 1. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, заробљен (предао се) у одступању 1915. код Пећи, а умро у ропству. 44
МИЛОСАВ Стојимира ПАУНОВИЋ (1894), редов, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, погинуо на Банковом чукару 1913. 44
МИЛОРАД Миладина РАДОВАНОВИЋ (1877), редов, 8. пешад. пук другог позива, погинуо на Куманову 1912. 44
ЉУБИНКО Богосава РАДОСАВЉЕВИЋ (1889), редов, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо на Дрењару 1915. 44
МИХАЈЛО Спасоја РАЈИЋ (1889), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук, погинуо 5. септембра 1916. код села Сович, Старков гроб. Сахрањен је у селу Сетина. 35
ЧЕДОМИР Алексе РАНКОВИЋ, редов, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, ратни заробљеник, зараобљен код Шапца а умро у заробљеничком логору Нађмеђер 23. јануара 1915. Сахрањен на Логорском гробљу, гроб 202. 44
ЈАНИЋИЈЕ Јове СТАНОЈЕВИЋ (1891), редов, 2. чета, 1. батаљон, 4. прекобројни пук првог позива, погинуо 21. октобра 1915. на положају Прибић код Рашанца. Остали само син од 12 и две кћери од 6 и 10 година. 44, 35
ЈЕВРЕМ Милана СТАНОЈЛОВИЋ (1888), редов, 3. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 6. јула 1913. код села Жедилова (Крива Паланка). 44
БОГОСАВ Кузмана СТЕВАНОВИЋ (1891), редов, 2. чета, 1. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 13. септембра 1916. на положају Орлов камен – Кајмакчалан. Сахрањен на месту погибије. 44
МИХАЈЛО Милића СТЕВИЋ (1889), редов, 1. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, тешко је рањен на Александровачким положајима 14. октобра 1915. изнесен са бојиша и пренесен у родно место Полатну. Остала жена са сином од 7 година. 44, 35
МОМИР СТОЈАДИНОВИЋ (1870), добровољац, отишао у рат 1914. да би заменио сина Стевана, који је требало да иде у јединицу. Имао је и још два малолетна сина, Радисава и Станисава. Нестао је приликом преласка преко Албаније. 44
СВЕТОЗАР Мирка СТОЈАДИНОВИЋ (1895), редов, 8. пешад. пук првог позива, заробљен 1914. код Такова, а умро у ропству у заробљеничком логору Браунау 1917. 44
МИЛЕТА-ЦУЦА СТОЈАНОВИЋ (1889), редов, 8. пешад. пук првог позива, заробљаен код такова 1914, умро у логору Браунау око 1917. 44
МИЛОСАВ Живка СТОЈАНОВИЋ (1888), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо на Куманову 10. октобра 1912. 44
ЛАЛА Живка СТОЈКОВИЋ, редов, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, пог. 6. јула 1913. код Криве Паланке. 44
МИЛЕНТИЈЕ Васе СТОКИЋ (1888), редов, 2. чета, 3. батаљон, 8. пешад. пук другог позива, предао се у одступању 1915. код Пећи, умро у зараобљеничком логору Браунау 27. априла 1917. Узрок смрти: запалење плућа. Сахрањен на Заробљеничком гробљу, парцела 28, гробница 431. Остала само жена (43). 44, 35
МИХАЈЛО Добросава СТОКИЋ (1890), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук, разболео се од тифуса код Лознице и умро 1915. 44
АНДРЕЈА Стевана УГРИНОВИЋ (1891), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 12. октобра 1918. на положају Кукова липа. 44
РАДОСЛАВ Љубомира УГРИНОВИЋ (1889), редов, 2. чета, 2. батаљон, 8. пешад. пук Дунавске дивизије, погинуо 12. септембра 1916. на положају Кајмакчалан. Сахрањен је иза положаја. 44
СЛАВКО УРОШЕВИЋ (26), умро 12. јануара 1915. од туберкулозе. 44
ЦИВИЛИ
ЉУБИНКО Милојка СТОЈИЋ, интернирани цивил, умро у бугарском логору Паничарево 1917. 34
Укупно поменут 80 страдалих.
Попис:
Полатна 1910. Полатна 1921.
116 домова непознато домова
658 становника 485 становника
1-Допуна списка
ДАВИД Живка ВУЈЧИЋ умро у рату 1915. 40
ВЛАДИМИР Панте МИЛИВОЈЕВИЋ умро у заробљеничком логору 40
ЧЕДОМИР Панте МИЛИВОЈЕВИЋ умро у заробљеничком логору 40
СТЕВАН Угрина МИЛОШЕВИЋ, добровољац, умро 1915. 40