МИЛОВАН   Ф.   АРАНЂЕЛОВИЋ (1885), ре­дов про­фи­ијан­тске ко­мо­ре 8. пе­ша­диј­ског пука Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, стра­дао 27. сеп­тем­бра 1915. ³⁴

ЉУБИСАВ   ВУЧКОВИЋ (1870), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен код Жа­ба­ра 12. ок­то­бра 1915. и спро­ве­ден у за­роб­ље­нич­ки ло­гор Нађ­ме­ђер где је умро 17. фе­бру­ара 1917, гроб 1135. ⁴⁴

ЖИВАН   ГРУЈИЋ (1877), ре­дов, 3 ба­та­љон, 8 пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, стра­дао 10. фе­бру­ара 1916. ³⁴

ДУШАН   Г.   ДАМЉАНОВИЋ (1874), ре­зер­вни пе­ша­диј­ски по­ру­чник, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 28. ок­то­бра 1915. на по­ло­жа­ју Ла­кат код Кра­ље­ва. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу у Кра­ље­ву, које се на­ла­зи по­ред Град­ског гроб­ља. ^{44, 99}

АЛЕКСАНДАР   М.   ЂОРЂЕВИЋ (1879), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо у од­бра­ни остаџ­би­не на Ко­сто­цу 1915. Са­хра­њен у Оре­ови­ци. ⁴⁴

ЂОРЂЕ   ЂОРЂЕВИЋ, ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро 17. фе­бру­ара 1916. на ос­трву Крфу. ³⁴

СТАНИМИР   М.   ЂОРЂЕВИЋ (1880), на­ре­дник, про­фи­јант ко­мо­ра првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 10. јула 1913. ⁴⁴

РАДОСАВ   П.   ЖИВАНОВИЋ (1889), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 9. ок­то­бра 1915. на Оре­овач­ком брду. Оста­ла жена (38) са си­ном од 8 и кће­ри­ма од 7 и 12 го­ди­на. ⁴⁴

СВЕТОЗАР   ЖИВАНОВИЋ, ре­дов, 2 чета, 1 ба­та­љон, 7. пук, по­след­ња од­бра­на. Умро 10.ја­ну­ара 1915. у Оре­ови­ци. ³⁴

ЈЕВРЕМ  А.  ЗДРАВКОВИЋ (1885), ре­дов, 3 ба­та­љон ха­убич­ког пука, по­ги­нуо код Умке 28. ав­гу­ста 1914. Пос­мртни оста­ци су му пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Но­вом гроб­љу. Оста­ла у кући жена са кћер­ком од 9 го­ди­на, све­кром и свек­рвом (69). ⁴⁴

ЂОРЂЕ   А.   ИВАНОВИЋ (1893), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 19. ок­то­бра 1915. ³⁴

ЂОРЂЕ   Р.   ИВАНОВИЋ (1889), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 6. ок­то­бра 1915. код Ду­бра­ви­це. Не­же­њен. ⁴⁴

МИЛАН   ИВАНОВИЋ (1890), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8 пе­шад. пук, по­ги­нуо 10. маја 1917. ⁴⁴

СВЕТОМИР   ИВАНОВИЋ (1893), ре­дов, 3. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, стра­дао 10. ја­ну­ара 1915. ⁴⁴

ВОИСЛАВ   ИГЊАТОВИЋ (1889), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 4 пре­ко­број­ни пук првог по­зи­ва, стра­дао 22. јуна 1913. на Ве­ли­ком Го­ве­дар­ни­ку. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у шко­лу-ко­стур­ни­цу у селу Цера. ⁴⁴

МИЛОСАВ   Ђ.   ИЛИЋ (1883), трго­вац, ре­дов, му­ни­циј­ска ко­ло­на, тру­пна ко­мо­ра Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро од рана 11. ја­н. 1919. ³⁴

МИЛОВАН   ЈАНКОВИЋ (1890), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен код Пећи (пре­дао се) 1915, а умро у ло­го­ру Не­жи­дер 5. фе­бру­ара 1917. од теш­ког рада и ни­ка­кве ис­хра­не. Оста­ла жена (40) са три кће­ри од 7 до 16 го­д. ⁴⁴

НАСТАС   М.   ЈАНКОВИЋ (1875), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва, умро 24. де­цем­бра 1915. у Ска­дру.Тамо је са­хра­њен. Оста­ла жена са си­ном од 13 и кћер­ком од 11 го­ди­на. ⁴⁴

ЂОРЂЕ   ЈЕРЕМИЋ, учи­тељ, умро је у му­ка­ма у Бу­гар­ској у ло­го­ру Ста­ра За­го­ра 1917. ⁴⁴

ВЛАДИМИР   С.   ЈОВАНОВИЋ (1872), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, стра­дао 10. ав­гу­ста 1915. ³⁴

СТЕВАН   Ж.   ЛАЗИЋ (1892), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. 10. сеп­тем­бра 1916. на Кај­мак­ча­ла­ну. Ње­го­ви пос­мртни оста­ци пре­не­ти на Зај­тин­лик. Не­же­њен. ⁴⁴

МИЛАН   Марка   МАКСИМОВИЋ (1888), ре­дов, 2. ч. 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 10. јула 1914. ³⁴

АРАНЂЕЛ   В.   МАРКОВИЋ (1887), 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 8. но­вем­бра 1915. код Бла­ца. Оста­ла жена (27) са си­ном од 6 го­ди­на. ⁴⁴

ДРАГУТИН   Ж.   МАРКОВИЋ (1887), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 10. пе­шад. пук Шу­ма­диј­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 12. ок­то­бра 1915. ³⁴

ЉУБОМИР   МАРКОВИЋ (1888), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон 8. пе­шад. пук, по­ги­нуо 15. мар­та 1917. ⁴⁴

МИЛАН   МАРКОВИЋ (1888), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 7. но­вем­бра 191[?]. ³⁴

МИЛОШ   Р.   МАРКОВИЋ (1876), ка­плар, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва, умро 10. но­вем­бра 1914. у Ва­ље­ву. Оста­ла жена (30) са си­ном од 13 и кће­ри­ма од 10 и 16 го­ди­на. ⁴⁴

ЧЕДОМИР   МАРКОВИЋ (1879), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, по­ги­нуо 10. ок­то­бра 1914. ³⁴

ЉУБОМИР   МАТИЋ (1885), ре­зер. на­ре­дник, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук дру­гог по­зи­ва, по­г. 5. ав­г. 1916. (или 23. ок­т. 1916) код села Ма­ко­ва. Са­хра­њен је на Вој­нич­ком гроб­љу 8. пука у селу Бу­ди­мир­ци. Оста­ла жена са кће­ри­ма од 7 и 11 го­д. и свек­рвом (70). ⁴⁴

РАДОВАН   МАТИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук дру­гог по­зи­ва, умро у бол­ни­ци у Ку­че­ву 14. де­цем­бра 1912. ⁴⁴

РАДОСАВ   Ж.   МАТИЋ (1887), по­дна­ре­дник, 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо у оп­са­ди Је­дре­на 26. мар­та 1913, на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу Ве­ран-теке. Оста­ла жена са си­ном од 14 го­ди­на. ³⁴

СТАНИМИР   МИДИЋ (1887), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, стра­дао 10. сеп­тем­бра 1918. ⁴⁴

КОСТАДИН   МИЛАНОВИЋ (1885), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, стра­дао 15. де­цем­бра 1918. ³⁴

РАДОВАН   МИЛИЋ (1887), ре­дов 1. чете 3. ба­та­љо­на 8. пе­шад. пука ду­нав­ске ди­ви­зи­је, стра­дао 20. 12. 1916. ³⁴

ЧЕДОМИР   МИЛИЋ (1878), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 5. ок­то­бра 1917. на Со­лун­ском фрон­ту код села Ма­ко­ва. Са­хра­њен је у селу Бу­ди­мир­ци, гроб­ље Св. Ни­ко­ла код Ле­шнич­ке Реке. Оста­ле две кће­ри од 7 и 18 го­ди­на. ⁴⁴

МИЛЕТА   МИЛИЋЕВИЋ (1870), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, стра­дао 15. фе­бру­ара 1916. ³⁴

МАРКО   М.   МИЛОВАНОВИЋ (1877), ре­дов, стра­дао 15. фе­бру­ара 1916. ³⁴

НИКОЛА   МИЛОВАНОВИЋ (1892), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, по­ги­нуо 15. но­вем­бра 1915. ³⁴

БОГОСАВ   МИЛОРАДОВИЋ (1889), на­ре­дник, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва, стра­дао 5. ав­гу­ста 1916. (или 16. сеп­тем­бра 1916) у бор­би на Кај­мак­ча­ла­ну. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 7, гроб 91. Оста­ли отац (70) и мај­ка (70). ⁴⁴

МИЛОШ   И.   МИЛОРАДОВИЋ (1866), 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук тре­ћег по­зи­ва, по­ги­нуо 10. сеп­тем­бра 1915. на Ду­на­ву код Ко­стол­ца. Са­хра­њен код цркве у Ко­стол­цу. Оста­ле жена (49) и кћи од 14 го­ди­на. ⁴⁴

УГРИН   МИЛОРАДОВИЋ (1883), ре­зер­вни пе­ша­диј­ски пот­по­ру­чник, за­роб­љен 8. но­в. 1915, умро у роп­стсву у Аус­три­ји. ^{44, 100}

ЈОВАН   МИЛОШЕВИЋ (1892), 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва, умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Бра­унау 10. де­цем­бра 1916 . Оста­ла сама жена (40). ⁴⁴

СТЕВАН   П.   МИЛОШЕВИЋ (1890), 4. чета, 1. ба­та­љон. 18. пук првог по­зи­ва, стра­дао 6 ав­гу­ста 1917. на ме­сту Че­ган­ски вис. Био је са­хра­њен у селу До­њи По­жар, а до­цни­је су му пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 22, гроб 1226. Оста­ла жена са си­ном од 6 го­ди­на и свек­рвом (75). ⁴⁴

МИЛОШ   Б.   МИНИЋ (1878), ка­плар, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук дру­гог по­зи­ва, стра­дао 5. ав­гу­ста 1916. (или 28. сеп­тем­бра 1916) на Со­лун­ском фрон­ту, код Црне Реке.Са­хра­њен у селу Ско­чи­ви­ру. Оста­ла жена са че­тво­ро деце: кће­ри­ма од 5 и 18 и си­но­ви­ма од 10 и 15 го­ди­на. ⁴⁴

МИЛОШ   М.   МИНИЋ (1885), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8 пе­шад. пук, стра­дао 13. јула 1914. ³⁴

РАДОВАН   С.   МИНИЋ (1886), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва,за­роб­љен у Сре­му ав­гу­ста 1914. а умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Ста­ра Мо­ра­ви­ца 9. ок­то­бра 1917. Оста­ла жена (32) са си­но­ви­ма од 7 и 11 и кћер­ком од 9 го­ди­на. ⁴⁴

МИТА   МЛАДЕНОВИЋ (1877), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Фе­ри­ва­лу (Сиди Аб­да­ла) Ту­нис 6. апри­ла 1916. ⁴⁴

ВЛАДИМИР   НИКОЛИЋ (1861), ре­дов, стра­дао 15. фе­бру­ара 1916. ³⁴

ВОЈИСЛАВ   Г.   НИКОЛИЋ (1879), ка­плар, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва, стра­дао 10. ав­гу­ста 1912. на Је­дре­ну – по­ло­жај Бела Мо­ги­ла. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу Ве­ран-теке. Оста­ла жена са тро­ји­цом си­но­ва од 9, 11 и 13 го­ди­на. ⁴⁴

МАРКО   М.   НИКОЛИЋ (1878), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро на Крфу 24. мар­та 1916. Са­хра­њен на ос­трву Крфу код Град­ског гроб­ља. ⁴⁴

МИЛИВОЈЕ   НИКОЛИЋ (1890), ре­дов, бол­ни­чар, 1. пољ. бол­ни­ца првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Ска­дру 17. де­цем­бра 1915. Не­же­њен. ⁴⁴

РАНКО   НИКОЛИЋ (1891), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, стра­дао 13. јула 1914. ⁴⁴

ДРАГОМИР   Р.   ПАВЛОВИЋ, ка­плар, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен код Пећи 1915, а умро у ло­го­ру Бра­унау 10. мар­та 1916. Оста­ла жена (35) са че­тво­ро деце: три сина од 5, 8 и 10 и кћи од 13 го­ди­на. ⁴⁴

ЖИВКО   ПЕТРОВИЋ (1881), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, стра­дао 10. но­вем­бра 1915. ³⁴

РАДИВОЈЕ   ПЕТРОВИЋ (1883), на­ре­дник, про­ви­јан­тски ди­ви­зи­он Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, теш­ко је ра­њен на Гор­ни­че­ву 14. ав­гу­ста 1916, а умро је у Вој­ној бол­ни­ци „Пре­сто­ло­на­сле­дник Алек­сан­дар“ у Со­лу­ну 30. ав­гу­ста 1916. Са­хра­њен је на вој­нич­ком гроб­љу Зеј­тин­лик, пар­це­ла 1, гроб 1353 [на спо­ме­ни­ку сто­ји: БОРА ПЕ­ТРО­ВИЋ]. Оста­ла жена (35) са три сина од 9, 11 и 13 го­ди­на. ^{44, 164}

РАДИВОЈЕ   М.   ПЕТРОВИЋ (1890), по­дна­ре­дник, тру­пна ко­мо­ра, 8. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, стра­дао 10. јула 1918. ³⁴

МИЛАН   Ђ.   РАДОВАНОВИЋ (1880), ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук првог по­зи­ва, умро 2. ав­гу­ста 1914. у Оре­ови­ци. Ра­њен у српско-бу­гар­ском рату 1913. и неш­то до­цни­је од тога умро. Оста­ла жена са си­но­ви­ма од 10 и 14 го­д. и свек­рвом (70). ⁴⁴

ЈЕВРЕМ   РАНИСАВЉЕВИЋ (1872), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, по­ги­нуо 19. но­вем­бра 1915. ³⁴

ЉУБОМИР   СТАНКОВИЋ (1887), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, стра­дао 19. апри­ла 1912. ³⁴

МИЛАН   СТАНОЈЛОВИЋ (1893), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, стра­дао 14. јула 1914. ³⁴

МИЛАН   М.   СТАНОЈЛОВИЋ (1875), ре­дов, 4. чета, 4. ба­та­љон, 17. ка­дров­ски пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 7. јуна 1913. код села Же­ди­ло­ва. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу у Кри­вој Па­лан­ци. Оста­ла жена са си­но­ви­ма од 4, 7 и 9 и кћер­ком од 18 го­ди­на све­кром (70) и свек­рвом (68). ⁴⁴

БОЖИДАР   Ј.   СТЕВАНОВИЋ, по­дна­ре­дник, 1. чета, 2. ба­та­љон, 10. ка­дров­ски пук, пог. 13. но­вем­бра 1914. у Ко­на­ти­ци. Не­же­њен. ⁴⁴

МИЈАИЛО   СТЕВАНОВИЋ (1876), бол­ни­чар, 2. пољ­ске бол­ни­це дру­гог по­зи­ва умро од ти­фу­са 2. но­вем­бра 1915. у Осе­чи­ни, а са­хра­њен код осе­чин­ске цркве. Оста­ла жена (37) са че­тво­ро деце си­но­ви­ма од 12 и 15 и кће­ри­ма од 6 и 9 го­ди­на. ⁴⁴

МИХАИЛО   СТЕВАНОВИЋ (1875), ре­дов, бол­ни­чар, 2. пољ­ска бол­ни­ца дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро од пе­гав­ца 2. ја­ну­ара 1915. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу у Осе­чи­ни. ⁴⁴

САВА   П.   СТОЈАДИННОВИЋ (1888), ка­плар, 3. чета, 4. по­лу­ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва, за­роб­љен но­вем­бра 1915. код Пећи, а умро у ло­го­ру Ма­ут­ха­узен 21. фе­бру­ара 1917 . Оста­ла жена (42) са три сина од 8 до17 го­ди­на. ⁴⁴

ДАНИЛО   Ђ.   СТОЈАНОВИЋ (1885), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо 10. ав­гу­ста 1914. у од­бра­ни Бе­о­гра­да на Ади Ци­ган­ли­ји. Са­хра­њен у ко­стур­ни­ци на Но­вом гроб­љу. Оста­ла жена са кћер­ком од 9 го­ди­на. ⁴⁴

КРСТА   СТОЈАНОВИЋ (1879), ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо у оп­са­ди Је­дре­на 26. мар­та 1913. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу Ве­ран-теке. Оста­ла жена са си­но­ви­ма од 10 и 14, и кћер­ком од 18 го­ди­на. ⁴⁴

ДИМИТРИЈЕ   Ј.   СТОКИЋ (1873), ка­плар, 1. чета, 1. пи­онер­ски ба­та­љо­на Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен (пре­дао се) код Пећи 1915, а умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Ма­ут­ха­узен 21. мар­та 1916. Оста­ла жена (42) са пе­то­ро деце: три кће­ри од 15 до 25 и два сина од 11 и 13 го­ди­на. ⁴⁴

МИЛОСАВ   Ј.   СТОКИЋ (32), ре­дов, 1. чета, 1. ба­та­љон, 8. пук дру­гог по­зи­ва, умро у Ве­ле­су од ма­ла­ри­је 10. апри­ла 1914. Оста­ла жена са си­ном од 20 и кће­ри­ма од 9 и 14 го­ди­на. ⁴⁴

ЖИВКА   ЦВИЈОВИЋ, учи­те­љи­ца, до­бро­во­љна бол­ни­чар­ка у бол­ни­ци у Ва­ље­ву, ум­рла 18. де­цем­бра 1915. од ти­фу­са, за­ра­зив­ши се од бо­ле­сни­ка. Са­хра­ње­на по­ред мужа Ми­лен­ка. ⁴⁴

МИЛЕНКО   ЦВИЈОВИЋ, учи­тељ, бол­ни­чар у ва­љев­ској Вој­ној бол­ни­ци, умро од ти­фу­са 14. ок­то­бра 1915. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу у Ва­ље­ву. ⁴⁴

Укупно поменут 71 страдалих

Попис:           ,

Оре­ови­ца 1910.                    Ореовица 1921.

314 до­мо­ва                            непознато домова

1.975 ста­но­вни­ка                  1.766   становника

---

---

1-Допуна списка

ЉУБОМИР Р. ЂОКИЋ, редов, погинуо 1914. код Болеча. ⁴⁴

ЉУБОМИР Милована ЖИВКОВИЋ, редов, страдао у ратовима 1912-1918. ¹²³

МИЛАН С. ЗДРАВКОВИЋ, редов, страдао у ратовима 1912-1918. ¹⁰⁵

ЈОВАН Ј. ИЛИЋ, наредник, страдао у ратовима 1912-1918.  ¹⁰⁵

ИЛИЈА Б. В. ЈОВАНОВИЋ, редов, страдао у ратовима 1912-1918. ¹⁰⁵

СТОЈЧА Љ. ЈОВИЋ, редов, страдао у ратовима 1912-1918. ¹⁰⁵

МИЛУТИН МИЛАДИНОВИЋ (39), Страдао док се враћао бродом из Француске 8.12.1918 кући на лечење. Брод је погодио немачки торпедо.

ЖИВКО Р. МИЛИСАВЉЕВИЋ редов, страдао у ратовима 1912-1918. ¹²³

ВЛАДИМИР Ђ. МИЛОВАНОВИЋ, брат Марка Миловановића, редов, страдао у ратовима 1912-1918. ⁴⁴

МАРКО МИЛОВАНОВИЋ, брат Владимира Миловановића, редов, страдао у ратовима 1912-1918. ⁴⁴

ЖИВОТА Д. МЛАДЕНОВИЋ редов, страдао у ратовима 1912-1918. ¹²³

ЈОВАН М. РАНИСАВЉЕВИЋ, војник, погинуо на Мачковом камену 1914. ⁶²

СВЕТОМИР Б. [непознато презиме], редов, страдао у ратовима 1912-1918. ¹²³

ЉУБИША Милије СПАСОЈЕВИЋ, војник, погинуо на ореовичком брду 1915.  ⁶⁵

ЖИВАН СТОЈАНОВИЋ, редов, страдао у ратовима 1912-1918. ¹²³

Укупно поменутo 15 страдалих.