ДОБРОСАВ   Р.   АРСИЋ (1889), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, Ду­нав­ска ди­ви­зи­ја, по­ги­нуо 26. јула 1913. на по­ло­жа­ју Бан­ков чу­кар. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу у Кри­вој Па­лан­ци. ⁴⁴

МИЛАН   Р.   АРСИЋ (1892), ре­дов, 1. чета 3. ба­та­љон 8. пе­шад. пук, Ду­нав­ска ди­ви­зи­ја, по­ги­нуо 12. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен и са­хра­њен у ко­стур­ни­ци на Мач­ко­вом ка­ме­ну. ⁴⁴

ЧЕДОМИР   Т.   БАНКОВИЋ (1892), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва. По­ги­нуо но­вем­бра ме­се­ца 1915. у од­бра­ни Јан­ко­ве кли­су­ре. ⁴⁴

ВЛАДИМИР   Ј.   БОГДАНОВИЋ, ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. јула на по­ло­жа­ју Ве­ли­ки Го­ве­дар­ник. Са­хра­њен је у селу Цера на Српском вој­нич­ком гроб­љу. ⁴⁴

ВОЈИСЛАВ   У.   БОГДАНОВИЋ (1890), ре­дов, 2 чета, 3 ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 10. но­вем­бра 1916. на по­ло­жа­ју изнад села Ра­пеш. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу 8. пе­шад. пука у селу Бу­ди­мир­ци. ⁴⁴

ЂОРЂЕ   М.   БОГДАНОВИЋ (1892), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Ле­ри­на, ав­г. ме­се­ца 1916. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу у Ос­тро­ву. ⁴⁴

ЖИВКО   М.   БОГДАНОВИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Ба­ћин­цу 18. но­вем­бра 1914. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Но­вом гроб­љу у Бе­о­гра­ду. ⁴⁴

ЈОВАН   М.   БОГДАНОВИЋ (1893), ре­дов, 3. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, теш­ко ра­њен 26. ав­гу­ста 1916. на по­ло­жа­ју изнад села Гор­ни­че­ва, умро у бо­ни­ци у Со­лу­ну 29. ав­гу­ста 1916. Са­хра­њен на српском вој­нич­ком гроб­љу Зеј­тин­лик, пар­це­ла 9, гроб 487. ^{44, 164}

МИЛОШ   М.   БОГДАНОВИЋ (1891), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Кња­жев­ца. Са­хра­њен у Кња­жев­цу. ⁴⁴

ЉУБИСАВ   БОГИЋ, ре­дов, 8. пе­шад. пук, Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Ска­дру од ра­тних штра­па­ца ја­ну­ара ме­се­ца 1915. и са­хра­њен на но­во­о­сно­ва­ном Вој­нич­ком гроб­љу код тврђа­ве. ⁴⁴

РАДОМИР   БОГИЋ (36), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Су­во­бо­ру и са­хра­њен у Гор­њем Ми­ла­нов­цу. ⁴⁴

МЛАДЕН   Ж.   БОГИЧЕВИЋ (1892), ре­дов, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо или не­стао у Ал­ба­ни­ји 1915. ⁴⁴

ЉУБИСАВ   Д.   БОГИЧИЋ (1888), ре­дов, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро од рана и ко­ле­ре у Скоп­љу 1913. ме­се­ца ок­т. и са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу код же­ле­знич­ке ста­ни­це. ⁴⁴

ОБРЕН   Д.   БОГИЧИЋ (1876), ре­дов, 2 чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо у Пчињ­ском окру­гу 1915. и са­хра­њен у Вра­њу. ⁴⁴

СВЕТОЗАР   Ж.   БРАНКОВИЋ (1890), ре­дов, 1. чета 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 1914. на по­ло­жа­ју код Та­ко­ва. Са­хра­њен у Гор­њем Ми­ла­нов­цу на гроб­љу. ⁴⁴

БРАНКО   Ј.   БРНДУШИЋ (1893), ре­дов, 3. чета 1 . ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, првог по­зи­ва, по­ги­нуо на Су­во­бо­ру 1914. ⁴⁴

ЗАХАРИЈЕ   БРНДУШИЋ, ре­дов, 8 . пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, за­роб­љен у од­сту­па­њу 1915. го­ди­не, а умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Бра­унау 16.фе­б. 1916. Са­хра­њен је у за­је­днич­ком гро­бу 735. ⁴⁴

ЖИВОЈИН   ВАСИЋ (1869), учи­тељ, ре­зер­вни офи­цир, био је на­ре­дник у ин­тен­да­ту­ри Ду­нав­ске ди­ви­зи­је дру­гог по­зи­ва. Уда­вио се у реци Обни­ци код Осе­чи­не 20. јуна 1915. када је бу­ји­ца по­не­ла ње­го­ва кола с ди­ви­зиј­ским ка­са­ма. Био је бла­гај­ник и ра­чу­но­по­ла­гач ин­тен­дан­ту­ре. Ње­го­ва су­пру­га оста­ла је са ше­сто­ро деце. ¹⁶⁰

ЉУБОМИР   С.   ВОЈИНОВИЋ, ре­дов, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, за­роб­љен 1915. код При­зре­на, а умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Бол­до­га­соњ 24. ав­гу­ста 1916. Узрок смрти: изну­ре­ност. ⁴⁴

ПЕТАР   С.   ВОЈИНОВИЋ (1888), ре­дов 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пе­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо ок­то­бра 1915. на оре­овач­ком по­ло­жа­ју (умро од ране по­сле 4 дана). ⁴⁴

ДАНИЛО   Ј.   ВУЈИЋ (1879), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. 9. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу у Круп­њу. ⁴⁴

МИЛИВОЈЕ   М.   ВУЈИЋ (1893), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 1915. код Кња­жев­ца, где је и са­хра­њен. ⁴⁴

ЈОВАН   М.   ВУЈЧИЋ (1891), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. 17. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Бу­ри­лов рид. ⁴⁴

РАДОВАН   М.   ВУКАШИНОВИЋ (1890), ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 8. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен. ⁴⁴

АЛЕКСАНДАР   Д.   ВУЛИЋ, ре­дов, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 1913. на по­ло­жа­ју Рет­ке бу­кве. ⁴⁴

ДИМИТРИЈЕ   М.   ВУЛИЋ (1887), ре­дов, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 10. ок­то­бра 1912. на по­ло­жа­ју Срте­ви­ца, где је и са­хра­њен. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни су у ко­стур­ни­цу на Зе­бре­ња­ку. ⁴⁴

ЖИВКО   Т.   ВУЛИЋ (1873), ре­дов, 8. пе­шад. пук тре­ћег по­зи­ва, по­ги­нуо на Ва­ро­вни­ци више Мла­де­нов­ца 1914. Био је при­до­дат као до­пу­на Ти­моч­кој ди­ви­зи­ји. Са­хра­њен је у селу Влаш­ко По­ље. ⁴⁴

ЖИВКО   Т.   ВУЛИЋ, ре­дов, 4. чета, 2. ба­та­љон, 13. пе­шад. пук првог по­зи­ва по­ги­нуо 1914. на Кос­ма­ју. Оста­ла жена са че­тво­ро деце: кће­ри­ма од 13 и 20 и си­но­ви­ма од 15 и 18 го­ди­на. ³⁵

СВЕТОМИР   С.   ВУЛИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. 10. ок­то­бра 1912. код Ку­ма­но­ва. ⁴⁴

ИЛИЈА   П.   ВУЛИЋ. (1893), ре­дов, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, не­стао 1915. нег­де око Пећи. ⁴⁴

ЉУБОМИР   Р.   ГАВРИЛОВИЋ (1893), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 5. сеп­тем­бра 1916. на Кај­мак­ча­ла­ну. Са­хра­њен је у селу Се­ти­на. Пос­мртни оста­ци су пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зај­тин­ли­ку и по­хра­ње­ни у пар­це­ли 78, ме­сто 3977. ⁴⁴

ВЛАДИМИР   М.   ГРУЈИЋ, ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Скоп­љу од ма­ла­ри­је 24. сеп­тем­бра 1913. Са­хра­њен на гроб­љу код же­ле­знич­ке ста­ни­це. ⁴⁴

ВОЈИСЛАВ   Т.   ГРУЈИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у вој­ној бол­ни­ци у Кра­то­ву 21. јула 1913. Са­хра­њен у Крто­ву код цркве Св. Ђор­ђе Кра­то­вац. ⁴⁴

ДРАГОМИР   Р.   ГРУЈИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 10. сеп­тем­бра у Сре­му код села Бо­ље­вац. ⁴⁴

ЖИВКО   Т.   ГРУЈИЋ (1892), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 29. но­вем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Осо­је код Та­ко­ва. Са­хра­њен код са­ви­нач­ке цркве. ⁴⁴

ЉУБОМИР   М.   ГРУЈИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Кри­ве Па­лан­ке, пос­мртни оста­ци са­хра­ње­ни у ко­стур­ни­ци у том ме­сту. ⁴⁴

МИОДРАГ   А.   ГРУЈИЋ (1889), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, за­роб­љен у бор­ба­ма за Мач­ков ка­мен 1914. Умро у роп­ству у ло­го­ру Бра­унау 27. мар­та 1917. од изну­ре­но­сти и бо­ле­сти срца. По­ко­пан је на За­роб­ље­нич­ком гроб­љу. ⁴⁴

НИКОЛА   Т.   ГРУЈИЋ (1879), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо је 1914, више села Сте­по­јев­ца. Са­хра­њен у се­ос­ком гроб­љу у селу Сте­по­јев­цу. Није се же­нио. ⁴⁴

РАДОСАВ   И.   ГРУЈИЋ (64), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Ста­ра За­го­ра у Бу­гар­ској где је умро 1915. Оста­ла у кући само жена (61). . ³⁵

МИЛАН   ДРАГУЉЕВИЋ (1890), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мали Ро­жањ. Са­хра­њен је иза по­ло­жа­ја. ⁴⁴

СТАМНИМИР   Ж.   ДРАГУЉЕВИЋ, ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 7. пе­шад. пук првог по­зи­ва, стра­дао на Ле­ри­ну 1916. Остао му само отац (62). ³⁵

БОЖИДАР   И.   ЂОРЂЕВИЋ (1876), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. 9. сеп­тем­бра 1914. у Сре­му код села Беч­ме­на. Са­хра­њен је на Вој­нич­ком гроб­љу код ци­гла­не у Деб­рцу. ⁴⁴

БОЖИДАР   Н.   ЂОРЂЕВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­г. у Сре­му 1914. Оста­ла му само мај­ка (68). ³⁵

ДАНИЛО   С.   ЂОРЂЕВИЋ (1889), ре­дов, 8. пе­шад. пука Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Ку­ма­но­ва 11. ок­то­бра 1912. Био је са­хра­њен у селу Српско На­го­ри­ча­не, а ка­сни­је су му ко­сти пре­не­се­не у ко­стур­ни­цу на Зеб­рња­ку. ⁴⁴

ЖИВАН   С.   ЂОРЂЕВИЋ (1886), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Ко­шут­ња сто­па. Са­хра­њен је у Круп­њу на Вој­нич­ком гроб­љу. ⁴⁴

ЖИВАН   С.   ЂОРЂЕВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­г. 1914. на Рож­њу. Оста­ла му само мај­ка (61). ³³

ЖИВКО   И.   ЂОРЂЕВИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 2 ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 13. сеп­тем­бра 1916. на по­ло­жа­ју код Кај­мак­ча­ла­на. Са­хра­њен је у селу Дра­го­ман­ци. Пос­мртни оста­ци су пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 105, ме­сто 5427. ⁴⁴

ЖИВКО   Н.   ЂОРЂЕВИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 16. сеп­тем­бра 1916. на по­ло­жа­ју Ско­чи­вир­ске чуке, а са­хра­њен у селу Ско­чи­ви­ру код цркве. ⁴⁴

ЈЕВРЕМ   М.   ЂОРЂЕВИЋ, ре­дов, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо 1914.го­ди­не на по­ло­жа­ју код Та­ко­ва. Са­хра­њен у Гор­њем Ми­ла­нов­цу. ⁴⁴

ДРАГОМИР   Р.   ЂУКИЋ (1878), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­г. 26. јула 1913. на по­ло­жа­ју Рет­ке бу­кве. ⁴⁴

МИЛАН   Р.   ЂУКИЋ (1892), ре­дов, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 12. сеп­тем­бра 1916. на по­ло­жа­ју Фло­ка. Са­хра­њен код села Се­ти­не. ⁴⁴

БОЖИДАР   С.   ЕРЧЕВИЋ (1870), ре­дов, 3. чета 1. ба­та­љон 9. пе­шад. пук тре­ћег по­зи­ва, за­роб­љен 1915. го­ди­не у од­бра­ни Бе­о­гра­да­на Ја­ли­ји, а умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Нађ­ме­ђер 3. ав­гу­ста 1916. Узрок смрти: за­па­ље­ње плу­ћа. Гроб 905. ⁴⁴

ЧЕДОМИР   Л.   ЖИВАДИНОВИЋ (1890), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на по­ло­жа­ју Ве­ли­ки Го­ве­дар­ник 26. јула 1913. Са­хра­њен у селу Цера. ⁴⁴

ПЕТАР   ИВАНОВИЋ (1889), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, ра­њен и за­роб­љен у селу Ду­до­ви­ца 16. сеп­тем­бра 1914. код Беле Цркве (Кру­пањ). Умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Нађ­ме­ђер 18. де­цем­бра 1914. од бо­ле­сти срца, гроб 141. ⁴⁴

СТАНИМИР   П.   ИВАНОВИЋ (1889), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла 26. мар­та 1913. Са­хра­њен у селу Ка­ди­кеј (код Је­дре­на). ⁴⁴

АЛЕКСАНДАР   Ж.   ИВКОВИЋ (1893), ре­дов, 1. чета, 1. ба­та­љон, 8 пе­шад. пук првог по­зи­ва, за­роб­љен 20. сеп­тем­бра 1914. код Љи­га, умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Нађ­ме­ђер 5. фе­бру­ара 1918. год. Гроб 1888. ⁴⁴

МИЛЕНКО   ИЛИЋ (1887), ре­дов, 1. чета, 3 ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, обо­лео од пе­гав­ца на по­ло­жа­ју код Љу­бо­ви­је, а умро у Вој­ној бол­ни­ци Ду­нав­ске ди­ви­зи­је дру­гог по­зи­ва у Осе­чи­ни 7. ја­ну­ара 1915. Са­хра­њен код цркве у Осе­чи­ни, 9. ред, гроб 873. ²⁵

ДИМИТРИЈЕ   М.   ЈАНКОВИЋ (1889), ре­дов,2. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо је 17. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Ча­тал чес­ма. Са­хра­њен је иза по­ло­жа­ја. ⁴⁴

ДРАГОЉУБ   Ђ.   ЈАНКОВИЋ (1892), ка­плар, 4. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је. По­ги­нуо 4. сеп­тем­бра 1916. код села Со­вич, а са­хра­њен на Зеј­тннли­ку, пар­це­ла 8, гроб 331. Одли­ко­ван среб­рном ме­да­љом Ми­лош Оби­лић за хра­брост. ⁴⁴

МИЛАН   А.   ЈАНКОВИЋ (1893), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 29. сеп­тем­бра 1914. на Дри­ни код Љу­бо­ви­је. Са­хра­њен је код села Ве­ли­ка Река. Ко­сти су му пре­не­се­не у ко­стур­ни­цу у цркви тог села. ⁴⁴

МИЛОВАН   П.   ЈАНКОВИЋ (1890), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. јула 1913. на по­ло­жа­ју По­би­је­ни ка­мен, а са­хра­њен у селу Ко­стин Дол, а када је на­прав­ље­на шко­ла-ко­стур­ни­ца у селу Це­рак ње­го­ви пос­мрти оста­ци су тамо пре­не­се­ни. ⁴⁴

ПЕТАР   ЈАНКОВИЋ (1878), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад.пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро на ос­трву Крфу 27. фе­бру­ара 1916. ⁴⁴

СТАНИМИР   Н.   ЈАНКОВИЋ (1884), ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук. дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, ра­њен 9. сеп­тем­бра 1914. на Мач­ко­вом ка­ме­ну. Умро у Бе­ло­ти­ћу 26. сеп­тем­бра 1914. Са­хра­њен је на ме­сном гроб­љу. ⁴⁴

СТОЈИМИР   ЈАНКОВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва умро у бол­ни­ци у Ле­шни­ци. У кући оста­ла жена са си­ном од 18 и кћер­ком од 16 го­ди­на. ³⁵

ТОДОР   Р.   ЈАНКОВИЋ (1887), ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 16. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Бу­ри­лов рид. ⁴⁴

РАДОМИР   М.   ЈАНОШЕВИЋ, ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Рет­ке бу­кве. ⁴⁴

СВЕТОЗАР   М.   ЈАНОШЕВИЋ, ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. 16. сеп­тем­бра 1916. на по­ло­жа­ју Ко­чо­беј. Са­ха­ра­њен у селу Се­ти­на. Пос­мртни оста­ци ек­сху­ми­ра­ни и пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу за Зеј­тин­ли­ку, па­ре­це­ла 13, ме­сто 654. ⁴⁴

ДРАГОЉУБ   Љ.   ЈЕРЕМИЋ, ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­г. 3. де­цем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Ду­бо­во. ⁴⁴

ВЛАДИМИР   ЈОВАНОВИЋ (1891), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо је 18. ок­то­бра 1915. на по­ло­жа­ју Ко­рит­ска гла­ва у бор­би с Бу­га­ри­ма. ⁴⁴

ВЛАДИМИР   П.   ЈОВАНОВИЋ (1888), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. мар­та 1913. на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла код Је­дре­на. Са­хра­њен у селу Ка­ди­кеј. ⁴⁴

ДАНИЛО   Ж.   ЈОВАНОВИЋ (1891), ре­дов, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Би­то­ља 1912. Са­хра­њен у Би­то­љу. ⁴⁴

ДРАГУТИН   Ј.   ЈОВАНОВИЋ (1890), ка­плар, 2. чета, 3 ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, теш­ко ра­њен у од­бра­ни аеро­дро­ма код села Бо­ре­шни­це, умро у Вој­ној бол­ни­ци Пре­сто­ло­на­сле­дник Алек­сан­дар 28. јула 1916. го­ди­не. Са­хра­њен на вој­нич­ком гроб­љу Зеј­тин­лик, пар­це­ла 2, гроб 1181. Одли­ко­ван зла­тном ме­да­љом за хра­брост. ^{44, 164}

ЂОРЂЕ   С.   ЈОВАНОВИЋ (1877), учи­тељ, ре­зер­вни офи­цир, учи­те­ље­вао у По­ља­ни, Ра­кин­цу и Влаш­ком Долу. За­роб­љен код Раш­ке и одве­ден у роп­ство у Ашах (за­роб­ље­нич­ки број 16.539). У ло­го­ру је му­чен и по­ни­жа­ван. Вра­тио се кући и умро 9. мар­та 1919. од по­сле­ди­ца ло­гор­ског те­ро­ра и туге за си­ном ум­рлим у 16. го­ди­ни док је он био у ло­го­ру. Са­хра­њен је код цркве у Алек­сан­дров­цу. ⁴⁴

ЖИВОТА   ЈОВАНОВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук тре­ћег по­зи­ва, умро 1913. у Приш­ти­ни. Оста­ла само жена (54). ³⁵

ЖИВОТА   Ч.   ЈОВАНОВИЋ (1875), вој­ни об­ве­зник дру­гог по­зи­ва, умро у Де­бру 1913. го­ди­не. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу код Де­бар­ског (Ве­зи­ро­вог) мо­ста. По­ди­гнут је за­је­днич­ки спо­ме­ник. ⁴⁴

МИЛОВАН   Ј.   ЈОВАНОВИЋ (1881), ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 26. јула 1913 на Го­ве­дар­нин­ку. Са­хра­њен је у селу Цера на са­мом по­ло­жа­ју Ве­ли­ки го­ве­дар­ник. Ко­сти су му пре­не­се­не у шко­лу-ко­сту­рин­цу у Цери. Оста­ла жена са си­ном од 9 и кћер­ком од 12 го­ди­на. ^{44, 35}

ПЕТАР   С.   ЈОВАНОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Ко­на­ти­ци 15. но­вем­бра 1914. ⁴⁴

ВЕЛИМИР   Ж.   ЈОВАНЧЕВИЋ (1879), ре­дов, 8. пе­шад. пука Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Би­то­ља 1912. Са­хра­њен у Би­то­љу. ⁴⁴

ЉУБОМИР   А.   ЈОВАНЧЕВИЋ (1886), ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 17. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Рет­ке бу­кве. Са­хра­њен је иза по­ло­жа­ја. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу у Кри­вој Па­лан­ци. ⁴⁴

МИЛИЈА   А.   ЈОВАНЧЕВИЋ (1890), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 14. сеп­тем­бра 1914. при­ли­ком фор­си­ра­ња реке Саве код Чев­рнти­је. Није му обе­ле­жен гроб услед офан­зи­ве Аус­три­ја­на­ца. ⁴⁴

ВЕЛИМИР   ЈОВИЋ (1891), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо ав­гу­ста ме­се­ца 1916. у на­па­ду на град Ле­рин. Са­хра­њен на вој­нич­ком гроб­љу Зеј­тин­лик, пар­це­ла
8, гроб 330. ^{44, 164}

ВЕЛИМИР   М.   ЈОВИЋ (1879), ре­дов, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, по­ги­нуо код Ку­ма­но­ва 1912. ⁴⁴

ДАНИЛО   Б.   ЈОВИЋ (1887), вој­ник 8. пе­шад. пука, по­ги­нуо 18. но­вем­бра 1912. код села Трн. ⁴⁴

ДАНИЛО   М.   ЈОВИЋ (1878), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 6. јула 1913. на по­ло­жа­ју Же­ди­лов­ска коса. Са­хра­њен у Кри­вој Па­лан­ци, али није у спис­ку пре­не­се­них у ко­стур­ни­цу. ⁴⁴

МИЛАН   ЈОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 2 ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 6. сеп­тем­бра 1916. на по­ло­жа­ју Сива сте­на. Са­хра­њен код ма­на­сти­ра у селу Се­ти­на. ⁴⁴

МИЛАН   П.   ЈОВИЋ (1887), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 22. ав­гу­ста 1916,по­ло­жај Че­гањ­ске пла­ни­не. Са­хра­њен је у селу Со­ро­ви­ћу. ⁴⁴

МИЛАН   С.   ЈОВИЋ (38), ре­дов, 3. чета, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен код Пећи 1915. и одве­ден у за­роб­ље­нич­ки ло­гор Не­жи­дер (З. Бр. 9589). Умро од за­па­ље­ња плу­ћа и фе­б. 1916. ⁴⁴

РАДОСАВ   ЈОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Би­то­ља на по­ло­жа­ју Ка­ри­ман­ска коса 21. но­вем­бра 1912. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу у Бу­ко­ви­ку (Би­тољ). ⁴⁴

АЛЕКСАНДАР   Живка   ЈОКОВИЋ (25), ра­тни за­роб­ље­ник, 8 пе­шад. пук, умро у ло­го­ру Нађ­ме­ђер 5. фе­бру­ара 1918, гроб 1888. ³⁷

ЖИВКО   Ј.   ЈОЦИЋ (1887), ре­дов, 8 пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Ку­ма­но­ва 1912. Са­хра­њен је у селу Ста­ро На­го­ри­ча­не. ⁴⁴

ЉУБОМИР   Животе   ЈОЦИЋ, ре­дов, ро­ђе­ни Че­до­ми­ров брат, по­ги­нуо је 1916. код села Ма­ко­ва и са­хра­њен у селу Бу­ди­мир­ци. ⁴⁴

ЧЕДОМИР   Ж.   ЈОЦИЋ, ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, уто­пио се у Црној Реци 17. но­вем­бра 1912. при­ли­ком фор­си­ра­ња. Са­хра­њен на вој­нич­ком гроб­љу Бу­ко­вик у Би­то­љу. ⁴⁴

ЉУБОМИР   КОСТИЋ (1892), ре­дов, 3. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, теш­ко ра­њен 30. ав­гу­ста 1916, а умро од тих рана у ен­глес­кој Вој­ној бол­ни­ци 4. сеп­тем­бра 1916. Са­хра­њен на вој­нич­ком гроб­љу Зеј­тин­лик, пар­це­ла 20, ме­сто 1066. ⁴⁴

МИЛИВОЈЕ   Ђ.   КОСТИЋ (1894), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо је 9. сеп­тем­бра 1914. код села Бо­љев­ци. ⁴⁴

НИКОЛА   КРАЈИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук. По­ги­нуо на Ба­ћин­цу 1914. Оста­ли само отац и мај­ка (65). ³⁵

НИКОЛА   М.   КРАЈИЋ (38), ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, за­роб­љен као ра­ње­ник код Та­ко­ва 28. ав­гу­ста 1914, а умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Бра­унау 16. фе­бру­ара 1916. од бо­ле­сти срца . Са­хра­њен на за­роб­ље­нич­ком гроб­љу пар­це­ла 327. Оста­ла жена са си­но­ви­ма од 10 и 17 го­ди­на, све­кром (67) и свек­рвом (63). ^{35, 44}

ПЕТАР   Живојина   КУКИЋ, ре­дов, брат Ста­ни­ми­ров, по­ги­нуо нег­де око Шти­па1913. ⁴⁴

СТАНИМИР   Ж.   КУКИЋ (1886), ре­дов, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва на­ро­дне вој­ске, по­ги­нуо код Ку­ма­но­ва 1912. ⁴⁴

БОГДАН   ЛАЗАРЕВИЋ (1872), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, умро у бол­ни­ци у Ве­ле­су од ко­ле­ре 1913. Са­хра­њен у селу Ка­ра­сла­ре. ⁴⁴

БРАНКО   ЛАЗАРЕВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, умро 1913. у бол­ни­ци у Ку­ма­но­ву. Оста­ле само две кће­ри, од 18 и 21 го­ди­ну. ³⁵

СТАНОЈЕ   С.   ЛАЗАРЕВИЋ (1892), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Ска­дру 1915. ⁴⁴

АЛЕКСА   И.   ЛАЗИЋ (1887), ре­дов, 3. чета, 1 ба­та­љон, 4. пер­ко­број­ни пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. мар­та 1913. на по­ло­жа­ју код села Ма­раш (Је­дре­не). Са­хра­њен је у селу Ве­ран -Теке на је­дин­стве­ном вој­нич­ком гроб­љу српске вој­ске која је учес­тво­ва­ла у оп­са­ди Је­дре­на. ⁴⁴

АЛЕКСА   Р.   ЛАЗИЋ (1892), ре­дов, 1 чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. 24. сеп­тем­бра 1916. у од­бра­ни же­ле­знич­ке ста­ни­це Фло­ри­на код села Ар­ме­но­хор. Са­хра­њен је на вој­нич­ком гроб­љу Зеј­тин­лик, пар­це­ла 7, гроб 94. ^{44, 164}

АЛЕКСА   Р.   ЛАЗИЋ (1879), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, обо­лео од ко­ле­ре на Бре­га­лич­ком фрон­ту и умро у Ве­ле­су 27. сеп­тем­бра 1913. и тамо са­хра­њен. ⁴⁴

ГВОЗДЕН   Ј.   ЛАЗИЋ (1889), по­гнуо 17. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Гла­ви­ца, кота 1582. ⁴⁴

ДАНИЛО   И.   ЛАЗИЋ, ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, по­ги­нуо у Ку­ма­но­ву 1912. ⁴⁴

ДОБРОСАВ   М.   ЛАЗИЋ (1890), ре­дов, 4. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо је 18. но­вем­бра 1912. у бици за Би­тољ код села Ло­во­гра­ди, а са­хра­њен у селу Но­ва­ци. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Вој­нич­ком гроб­љу у Би­то­љу. ⁴⁴

ДРАГОМИР   Р.   ЛАЗИЋ, ре­дов, ко­њо­во­дац Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, пог. у Ал­ба­ни­ји 1915. Оста­ла жена са си­ном од 7 го­ди­на, са му­жев­ље­вим сес­тра­ма од 12, 16 и 20 го­ди­на и ње­го­вим ро­ди­те­љи­ма (54). ³⁵

ТОДОСИЈЕ   Р.   ЛАЗИЋ (1879), ре­дов, 4. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 25. мар­та 1913. у оп­са­ди Је­дре­на код реке Бра­ди. ⁴⁴

МИЛОШ   Ђ.   ЛЕЦИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. мар­та 1913. на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла код Је­дре­на. Са­хра­њен у ме­сту Вер­кан-тепе. ⁴⁴

ПЕТАР   Ђ.   ЛЕЦИЋ (27), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 7. но­вем­бра 1914. на по­ло­жа­ју више Бе­ла­но­ви­це. Са­хра­њен је код села Жив­ков­ци. ⁴⁴

РАДИСАВ   М.   ЛУКИЋ (1875), до­ма­ћин, ин­тер­ни­ран од бу­гар­ских вла­сти у ло­гор Ста­ра За­го­ра где је умро 1916. ⁴⁴

РАДОСАВ   М.   ЛУКИЋ, ре­дов 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, умро 1916. у роп­ству. Жена оста­ла са пе­то­ро деце: си­но­ви од 7, 16 и 19 и кће­ри од 12 и 21. го­ди­ну. ³⁵

ВЛАДИСЛАВ-ВЛАДА   М.   МАРИНКОВИЋ (1883), хирург,ре­зер­вни са­ни­тет­ски ка­пе­тан прве кла­се, бив­ши упра­вник бол­ни­це у Со­ро­ви­ћу, умро 18. сеп­тем­бра 1918. у селу До­ло­ми­је код Ли­она у Фран­цус­кој. ^{44, 100}

ДИМИТРИЈЕ   МАРИНКОВИЋ (1876), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, умро у по­жа­ре­вач­кој бол­ни­ци од отво­ре­них рана са бу­гар­ског во­јиш­та 1913. Остао био без де­сне шаке. Оста­ла жена са два сина од по 12 го­ди­на и 3 кће­ри од 12 до 17 го­ди­на. ^{35, 44}

МИЛАН   МАРИНКОВИЋ (1888), ре­дов, 3. чета, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро на ос­трву Крфу 12. фе­бру­ара 1916. ⁴⁴

МИЛАН   У.   МАРИНКОВИЋ (1892), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 3. де­цем­бра 1914. код села Ду­бо­ва. ⁴⁴

ДАНИЛО   Т.   МАРИЋ, ре­дов, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 16. јула на по­ло­жа­ју Бан­ков чу­кар. Са­хра­њен је на Вој­нич­ком гроб­љу у селу Ду­гач­ка Река. ⁴⁴

ЈАНКО   М.   МАРЈАНОВИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. де­цем­бра 1914. го­ди­не на по­ло­жа­ју код Ве­ли­ког Бош­ња­ка. Пос­мртни оста­ци су пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Но­вом гроб­љу. ⁴⁴

ЉУБОМИР   Ж.   МАРЈАНОВИЋ (1887), ре­дов, 3 чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 12. но­вем­бра 1916. код села Ма­ко­ва. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу 8. пе­шад. пука у селу Бу­ди­мир­ци. ⁴⁴

ПАУН   М.   МАРЈАНОВИЋ (1876), ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 10. сеп­тем­бра 1914. на Мач­ко­вом ка­ме­ну. Са­хра­њен је у ко­стур­ни­ци на са­мом Мач­ко­вом ка­ме­ну. ⁴⁴

МИЛОШ   С.   МАРКИЋЕВИЋ (1879), ре­дов, 1. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо је 19. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Па­до­ви, кота 751. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу иза по­ло­жа­ја. ⁴⁴

ДРАГУТИН   С.   МАРКОВИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 20. сеп­тем­бра 1916. на по­ло­жа­ју Фло­ка. Са­хра­њен у селу Дра­го­ман­ци. ⁴⁴

ЖИВАН   И.   МАРКОВИЋ, ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 1915. код Кња­жев­ца. ⁴⁴

ЖИВКО   Ђ.   МАРКОВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро на Крфу, мар­та 1916. Дру­ги по­да­ци не по­сто­је. ⁴⁴

ИЛИЈА   А.   МАРКОВИЋ (1875), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен код Та­ко­ва но­вем­бра 1914, а умро у роп­ству у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Нађ­ме­ђер од срдо­бо­ље 16. ја­ну­ара 1915. Са­хра­њен на За­роб­ље­нич­ком гроб­љу, пар­це­ла 49, за­је­днич­ки гроб 228. У кући оста­ла жена са си­ном од 15 го­ди­на. ⁴⁴

ЈЕВРЕМ   МАРКОВИЋ, ре­дов, 1.чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад пук тре­ћег по­зи­ва, умро у Приш­ти­ни. Оста­ла само жена (51). ³⁵

ЈЕВРЕМ   М.   МАРКОВИЋ (1875), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, ра­њен и за­роб­љен у селу Ду­до­ви­ца 18. сеп­тем­бра 1914. Умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Нађ­ме­ђер 1. ја­ну­ара 1915. го­ди­не. Узрок смрти: бо­лест бу­бре­га. Гроб 905. ⁴⁴

КОСТАДИН   Т.   МАРКОВИЋ (1893), ре­дов, 2. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен је код Пећи 1915. и умро у за­роб­ље­нич­клом ло­го­ру Арад 16. јуна 1916. од за­па­ље­ња плу­ћа. По­ко­пан на Вој­нич­ком гроб­љу код тврђа­ве. ⁴⁴

ПАНТА   МАРКОВИЋ (1884), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Ба­ћев­ца 1915. Са­хра­њен у селу Ко­на­ти­ца. ⁴⁴

ПАНТА   МАРКОВИЋ, ре­дов, 3. чета 4. ба­та­љон 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо на Бе­лом брду 1915. До­ма­ћин­ство пре­узе­ла жена са си­ном од 19 го­ди­на. ³⁵

РАДИСАВ   М.   МАРКОВИЋ, ре­дов, 4. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 1914. на по­ло­жа­ју код Круп­ња. Са­хра­њен је на гроб­љу Мо­рав­ске ди­ви­зи­је у Пец­кој. ⁴⁴

СТАНИМИР   М.   МАРКОВИЋ (1884), ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. ав­гу­ста 1914. код села Ру­дов­ци, Округ ла­за­ре­вач­ки. ⁴⁴

СТАНИСАВ   Ж.   МАРКОВИЋ (1879), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на по­ло­жа­ју Бела мо­ги­ла 26. мар­та 1913. ⁴⁴

СТОЈИМИР   МАРКОВИЋ, ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 9. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо на Су­во­бо­ру 1915. Оста­ла жена са кћер­ком од 15 го­ди­на. ³⁵

ВОЈИСЛАВ   А.   МАРТИНОВИЋ (1893), ре­дов, 1. чета 3. ба­та­љон 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. сеп­тем­бра 1914. у бор­би за коту Мали Ро­жањ. Оста­вио је ко­сти на бој­ном по­љу. ⁴⁴

МИЛОЈКО   П.   МАРТИНОВИЋ, ре­дов, 3. чета 8. пе­шад. пука Ду­нав­ске ди­ви­изи­је, по­ги­нуо код Ку­ма­но­ва 1912. ⁴⁴

МИЛИВОЈЕ   МАТИЋ (31), ре­дов, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 22. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Бож­де­ри­ца. Са­хра­њен је иза по­ло­жа­ја. ⁴⁴

МИЛАН   МЕКУЉЕВИЋ (48), ин­тер­ни­ран у за­роб­ље­нич­ки ло­гор Ста­ра За­го­ра, где је умро, нај­ве­ро­ва­тни­је, 1916. ⁴⁴

ЧЕДОМИР   МЕКУЉЕВИЋ (1890), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 1. де­цем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Дре­но­вач­ко Осо­је. Са­хра­њен у селу Са­вин­цу код цркве. ⁴⁴

МИЛОСАВ   МЕЛЕНТИЈЕВИЋ, ре­дов, 1. чета, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук, по­ги­нуо 18. но­вем­бра 1912. код Би­то­ља, село Ка­ра­ма­ни. Са­хра­њен је у селу По­здеш. ⁴⁴

ЉУБОМИР   МИКИЋ (1888), ре­дов, 3. ба­та­љон, 8 пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Би­то­ља 1915. Не по­сто­је по­да­ци где је са­хра­њен. ⁴⁴

СТОЈАН   МИЛЕНКОВИЋ (1893), ре­дов, 1. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 16. но­вем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Ба­ћи­нац, кота 700. Са­хра­њен је на вој­нич­ком гроб­љу на Су­во­бо­ру. ⁴⁴

АЛЕКСАНДАР   МИЛЕНТИЈЕВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо на Цар­ском вису. Оста­ли отац (56), мај­ка (55) и син од 6 го­ди­на. ³⁵

АЛЕКСАНДАР   С.   МИЛЕНТИЈЕВИЋ (1887), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 12. јула 1913. на по­ло­жа­ју код Кр­ато­ва. Са­хра­њен на гроб­љу код српске цркве Св. Ђор­ђе Кра­то­вац. ⁴⁴

ВОЈИСЛАВ   С.   МИЛЕТИЋ (1889), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. ав­гу­ста 1916. на по­ло­жа­ју више села Со­ро­ви­ћа. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу у Со­ро­ви­ћу а по­том пре­не­сен у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку. Не­паж­њом, није му обе­ле­жен гроб, нити за­пи­са­но име. ⁴⁴

ВОЈИСЛАВ   С.   МИЛЕТИЋ, ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 7. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо у Сре­му1914. Оста­ли му само оста­ре­ли отац и мај­ка. ³⁵

ДОБРОСАВ   П.   МИЛИВОЈЕВИЋ (1876), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 9. (22) ок­то­бра 1915. на Оре­овач­ком брду. Оста­ла жена са си­но­ви­ма од 10 и 17 го­ди­на, са све­кром (67) и свек­рвом (63). ⁴⁴

ЖИВАН   Ј.   МИЛИВОЈЕВИЋ (29), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Рет­ким бу­ква­ма 1913. ⁴⁴

МИЛИСАВ   МИЛИВОЈЕВИЋ (1879), ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, обо­лео од ко­ле­ре у Ма­ке­до­ни­ји, а умро у по­жа­ре­вач­кој Окру­жној бол­ни­ци 24. де­цем­бра 1913. ⁴⁴

МИЛОСАВ   П.   МИЛИВОЈЕВИЋ, ре­дов пре­ко­број­ног пука Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у По­жа­рев­цу 1913. Жена оста­ла са си­ном од 10 и кћер­ком од 12 го­ди­на. ³⁵

АЛЕКСАНДАР   С.   МИЛИЈИЋ (1894), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо је 26. мар­та 1913. на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла. Са­хра­њен у Ка­ди­ке­ју. ⁴⁴

ЂОРЂЕ   С.   МИЛИЈИЋ (1892), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пука Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. 11. но­вем­бра код села По­ло­га (Би­тољ­ска област): Са­хра­њен у селу Сли­вни­ци код се­ос­ког гроб­ља. ⁴⁴

ЛАЗАР   А.   МИЛКАНИЋ, ре­дов, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на по­ло­жа­ју Два бра­та код Де­бра. Са­хра­њен код Вер­зи­ро­вог мо­ста на Ра­ди­ки. ⁴⁴

БУДИМИР   И.   МИЛОВАНОВИЋ (1890), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Скоп­љу од рана за­до­би­је­них у ал­бан­ској по­бу­ни код Љум-куле 28. ја­ну­ара 1913. Са­хра­њен је на Вој­нич­ком гроб­љу код Гази-бабе. ⁴⁴

ГРУЈА   МИЛОВАНОВИЋ (1886), ре­дов тре­ћег по­зи­ва, по­ги­нуо 1915. на Кос­ма­ју. ⁴⁴

ДАНИЛО   МИЛОВАНОВИЋ, вој­ни об­ве­зник про­фи­јант ко­ло­не Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, обја­вом бр. 482 од 19. фе­бру­ара 1915. пуш­тен кући из бол­ни­це на 20 дана бо­ло­ва­ња и код куће умро. ^{46, 160}

ДАНИЛО   Д.   МИЛОВАНОВИЋ, ре­дов, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 9. сеп­тем­бра 1914. на Мач­ко­вом ка­ме­ну. ⁴⁴

ЖИВАН   С.   МИЛОВАНОВИЋ (1892), ре­дов, 1. чета, 2 ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен на Ко­со­ву по­љу код При­зре­на 1915. и спро­ве­ден у за­роб­ље­нич­ки ло­гор Нађ­ме­ђер где је био све до 11. јула 1917. када је пре­ба­чен у Фран­сцус­ку као те­жак ту­бер­ку­ло­зни бо­ле­сник. Тамо је умро. ⁴⁴

КОНСТАТИН   Д.   МИЛОВАНОВИЋ (28), ре­дов, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на коти 848 код ме­ста Ра­јац, 16. но­вем­бра 1914. ³⁵

МИЛУТИН   МИЛОВАНОВИЋ, ре­дов, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, за­роб­љен код Бла­ца 1915, а умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Бра­унау 27. фе­бру­ара 1916. Узрок смрти: бо­лест срца. Са­хра­њен у гро­бни­ци 241. ⁴⁴

ЉУБОМИР   Ж.   МИЛОРАДОВИЋ (1891), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 12. сеп­тем­бра 1914. у бор­би за коту Мач­ков ка­мен. ⁴⁴

МИЛАН   А.   МИЛОРАДОВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, умро код сво­је куће 1919. од по­сле­ди­ца ра­то­ва­ња. Оста­ла жена са три кће­ри, две бли­зна­ки­ње од 19 и је­дна од 17 го­ди­на. ³⁵

МИЛОВАН   МИЛОРАДОВИЋ (31), ре­дов Ду­нав­ске ди­ви­зи­је дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо нег­де око Ку­ма­но­ва 1912. ⁴⁴

МИЛАН   М.   МИЛОСАВЉЕВИЋ, ре­дов, 8. пе­шад пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 1915. код Сврљи­га. Са­хра­њен у Сврљи­гу. ⁴⁴

МИКИЦА   М.   МИЛОШЕВИЋ (1889), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. код Бла­ца но­вем­бра 1915. ⁴⁴

МИЛАН   М.   МИЛОШЕВИЋ (1889), ре­дов, 1 чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 6. јула 1913. на по­ло­жа­ју Чу­пи­но брдо. Са­ха­ра­њен у Кри­вој Па­лан­ци на Вој­нич­ком гроб­љу, крај реке Ки­се­ли­це. Пос­мртни оста­ци пре­не­ти у ко­стур­ни­цу у Кри­вој Па­лан­ци. ⁴⁴

РАДОСАВ   МИЛОШЕВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо код Ле­шни­це 1915. ³⁵

САВА   П.   МИЛОШЕВИЋ (1887), ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 18. но­вем­бра 1912. при­ли­ком фор­си­ра­ња Црне Реке. Са­хра­њен у селу По­здеш. ⁴⁴

МИЛАН   МИЉКОВИЋ (1889), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 10. сеп­тем­бра 1914. код села Гор­њи Лај­ко­вац. Са­хра­њен у селу Ће­ли­је. ⁴⁴

СВЕТОМИР   У.   МИЉКОВИЋ (1890), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук, по­г. 15. ок­то­бра 1915. на по­ло­жа­ју Ко­рит­ска гла­ва. ⁴⁴

ПЕТАР   С.   МИТИЋ (1887), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 18. но­вем­бра 1912. код села Ло­во­гра­ди. Са­хра­њен у селу Но­ва­ци на Вој­нич­ком гроб­љу, код цркве. ⁴⁴

РАДОСАВ   С.   МИТИЋ (1879), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код села Ма­ко­ва 1916, а са­хра­њен у селу Ра­пеж. ⁴⁴

ВЛАДИМИР   И.   МИТРОВИЋ (1884), ре­дов, 2. чета, 4. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо је 17. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Рет­ке бу­кве. Са­хра­њен је на Вој­нич­ком гроб­љу, у Ду­рач­кој Реци. Пос­мртни оста­ци су пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу у Кри­вој Па­лан­ци. ⁴⁴

МИЛАН   М.   МИТРОВИЋ, ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, умро у Ска­дру ја­ну­ара 1915. ⁴⁴

ЂОРЂЕ   С.   МИХАЈЛОВИЋ (1890), ре­дов, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен. Са­хра­њен у ко­стур­ни­ци на са­мом Мач­ко­вом ка­ме­ну. ⁴⁴

МИЛОВАН   Ј.   МИХАЈЛОВИЋ (1887), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. мар­та 1913. на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла. Са­хра­њен у селу Вер­кан-тепе. ⁴⁴

МИЛОВАН   Ј.   МИХАЈЛОВИЋ (1890), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Ба­ћин­цу 1914, а са­хра­њен у ко­стур­ни­цу на Но­вом гроб­љу. ⁴⁴

ПАВЛЕ   Ј.   МИХАЈЛОВИЋ (1890), ре­дов, 1 чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. ок­то­бра 1912. на Ку­ма­но­ву. ⁴⁴

РАДОЈКОВИЋ   Њ.   МИХАЈЛОВИЋ (1890), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 9. но­вем­бра 1916. на по­ло­жа­ју Ско­чи­вир­ске чуке. Са­хра­њен код села Пе­та­ли­на на вој­нич­ком гроб­љу Чвор. ⁴⁴

СЕРАФИМ   Ђ.   МИХАЈЛОВИЋ (1891), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен (пре­дао се) у од­сту­па­њу на Ко­со­ву код Пећи и умро у аус­триј­ском ло­го­ру Ашах 27.фе­бру­ара 1916. ⁴⁴

БОГДАН   Ж.   МИШИЋ (1879), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 22. јуна 1913. у рату са Бу­га­ри­ма на по­ло­жа­ју Рет­ке бу­кве. Са­хра­њен је у селу Ду­рач­ка Река. ⁴⁴

ЖИВОЈИН   Ј.   МИШИЋ (1894), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро на Крфу 21. фе­бру­ара 1916. ⁴⁴

ДРАГОЉУБ   М.   МЛАДЕНОВИЋ (1889), ре­дов 2. ми­тра­љес­ког оде­ље­ња, 8. пе­шад. пук, је­дан од нај­хра­бри­јих вој­ни­ка у ос­мом пуку, који је са сво­јим ми­тра­ље­зом чуда чи­нио на Со­лун­ском фрон­ту. Одли­ко­ван је са две среб­рне и је­дном зла­тном ме­да­љом за хра­брост Ми­лош Оби­лић. Хра­ба­ро је по­ги­нуо 29. апри­ла 1917. и са­хра­њен у де­ве­том реду у гро­бу Вој­нич­ког гроб­ља 8. пе­шад. пука у селу Бу­ди­мир­ци (из за­о­став­шти­не ма­јо­ра Ми­хај­ла Ма­џа­ре­ви­ћа, трос­тру­ког но­си­оца Ка­ра­ђор­ђе­ве зве­зде). ⁴⁴

ЖИВКО   М.   МЛАДЕНОВИЋ (1890), ре­дов, 3. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Су­во­бо­ру 1914. ⁴⁴

ЈЕВРЕМ   А.   МОЈКОВИЋ, ре­дов, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 1913. на Ве­ли­ком го­ве­дар­ни­ку. ⁴⁴

ДРАГУТИН   С.   МОМИРОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. на Оре­овач­ком брду 22. ок­то­бра 1915. ⁴⁴

ЖИВАН   Н.   НИКОДИЈЕВИЋ, ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 6. јула 1913. на по­ло­жа­ју Чу­пи­но брдо. ⁴⁴

ДАНИЛО   И.   НИКОЛИЋ (1893), ка­плар, 2. чета, 1. ба­та­љон, 7. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо 6. но­вем­бра 1914. на Су­во­бо­ру. Са­хра­њен у Гор­њем Ми­ла­нов­цу, а 1923. ње­го­ви пос­мрти оста­ци пре­не­се­ни су у но­во­по­ди­гну­ту ко­стур­ни­цу код алек­сан­дро­вач­ке цркве. ⁴⁴

ДАНИЛО   М.   НИКОЛИЋ (1889), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 25. мар­та 1913. на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла у оп­са­ди Је­дре­на. Са­хра­њен у селу Ка­ди­кеј. ⁴⁴

ЈЕВРЕМ   Ж.   НИКОЛИЋ, ре­дов 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је првог по­зи­ва, по­ги­нуо у од­бра­ни Бе­о­гра­да 26. но­вем­бра 1914. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Но­вом гроб­љу. ⁴⁴

МИЛАН   М.   НИКОЛИЋ (1890), ре­дов, 3. чета, 2 ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро на ос­трву Крфу 27. фе­бру­ара 1916. ⁴⁴

НИКОЛА   НИКОЛИЋ (1891), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 7. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо у од­бра­ни Бе­о­гра­да 14. ав­гу­ста 1914. на Ма­лој Ади. Са­хра­њен у ко­стур­ни­ци на Но­вом гроб­љу. ⁴⁴

РАДОМИР   М.   НИКОЛИЋ (1878), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је. На Со­лун­ском фрон­ту пре­ко­ман­до­ван је у 11. пе­шад. пук. По­ги­нуо је 13. сеп­тем­бра 1916. на по­ло­жа­ју Крста­сте бу­кве. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, па­ра­це­ла 41, ме­сто 2131. ⁴⁴

РАДОСАВ   С.   НИКОЛИЋ, ре­дов, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог пи­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 6. јула 1913. на по­ло­жа­ју Же­ди­ло­вач­ка коса. Са­хра­њен у Кри­вој Па­лан­ци. ⁴⁴

СТАНИМИР   Н.   НИКОЛИЋ (1889), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код села Иве­на 12. ок­то­бра 1916. Са­хра­њен у селу Бу­ди­мир­ци. ⁴⁴

ФИЛИП   НИКОЛИЋ (1887), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 22. јуна 1913. код ка­ра­уле Бож­де­ри­ца. Са­хра­њен у Кри­вој Па­лан­ци. ⁴⁴

АЛЕКСАНДАР   Д.   НОВАКОВИЋ (1887), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, обо­лео је од ти­фу­са на Бре­гал­ни­ци и од те бо­ле­сти умро у Ве­ле­су 29. сеп­тем­бра 1913. Са­хра­њен је на Вој­нич­ком гроб­љу код ве­леш­ке же­ле­знич­ке ста­ни­це. ⁴⁴

ДАНИЛО   Н.   НОВАКОВИЋ (1890), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. на Су­во­бо­ру 1914. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу на са­мом Су­во­бо­ру изнад села Пра­ња­на. ⁴⁴

МИХАЈЛО   С.   ОБРАДОВИЋ (1870), ре­дов, ста­ри ка­дро­вац још од 1890, У 1. бал­кан­ском рату био је ко­мор­џи­ја про­фи­јант, раз­бо­лео се од ма­ла­ри­је(или ко­ле­ре) код Би­то­ља и умро 27.ав­гу­ста 1912. у бе­о­град­ској Вој­ној бол­ни­ци. ⁴⁴

ПЕТАР   З.   ОБРАДОВИЋ (1887), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске дви­зи­је, по­ги­нуо на Кај­мак­ча­ла­ну 10. сеп­тем­бра 1916. Са­хра­њен на по­ло­жа­ју. Пос­мртни оста­ци пре­не­ти у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 75, ме­сто 3807. ⁴⁴

СТАНИМИР   Ж.   ОГЊАНОВИЋ (1886), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва. Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на по­ло­жа­ју Ба­ће­вац 1914, а са­хра­њен у селу Сте­по­је­вац на вој­нич­кој пар­це­ли код се­ос­ког гроб­ља. ⁴⁴

НИКОЛА   Ј.   ПАВЛОВИЋ (1889), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 8. јула 1913. код села Луке (Кри­ва Па­лан­ка). Са­хра­њен у том селу. ⁴⁴

ДОБРОСАВ   И.   ПАЈИЋ (1867), ста­ри ка­дро­вац, умро 1913. код сво­је куће од ра­тних те­го­ба са Ку­ма­но­ва. Оста­ла жена са кћер­ком од 25 и си­но­ви­ма од 14, 17 и 21 го­ди­ну. ⁴⁴

ЉУБОМИР   Б.   ПАЈИЋ (1893), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 18. но­вем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Ба­ћи­нац. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Но­вом гроб­љу у Бе­о­гра­ду. ⁴⁴

РАДМИЛО   Ж.   ПАПОВИЋ (1889), ре­дов, 1 чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 9. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен. Са­хра­њен на са­мом Мач­ко­вом ка­ме­ну. ⁴⁴

УГРИН   ПАУЉЕВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо на Је­дре­ну 1913. Оста­ла жена са че­тво­ро деце: син од 17 и три кће­ри од 11, 13 и 15 го­ди­на. ³⁵

ДУШАН   С.   ПАУНОВИЋ, ре­дов, по­ги­нуо је 1914. на Церу. ⁴⁴

ЖИВАН   П.   ПАУНОВИЋ (1893), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Кули код Кња­жев­ца 1915. ⁴⁴

ИЛИЈА   М.   ПАУНОВИЋ (1884), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо ок­то­бра ме­се­ца 1915. на Оре­овач­ком брду. ^{44, 35}

НОВАК   ПАУНОВИЋ (1887), ре­дов на служ­би у ко­мо­ри 10. пе­шад. пука, умро 7. мар­та 1916. на ос­трву Видо. ⁴⁴

СВЕТОЗАР   Ј.   ПАУНОВИЋ (1894), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 7. ок­то­бра 1916. на по­ло­жа­ју код реке Беле воде. Са­хра­њен у вој­нич­ком гроб­љу Све­ти Ни­ко­ла код реке Ле­шни­ца – село Бу­ди­мир­ци. ⁴⁴

СВЕТОМИР   Р.   ПАУНОВИЋ (1892), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро на ос­трву Видо 18. фе­бру­ара 1916. Са­хра­њен на гроб­љу, за­је­днич­ки гроб 42. ^{44, 26}

СТАНИМИР   С.   ПАУНОВИЋ (1881), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 22.ок­то­бра 1914. код села Ми­ша­ра. Са­хра­њен код цркве у Ко­це­ље­ви. ⁴⁴

СТАНИМИР   С.   ПАУНОВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 1915. на Мач­ко­вом ка­ме­ну. Оста­ла жена са че­тво­ро деце: три кће­ри од 7 до 17 и син од 10 го­ди­на. ³⁵

СТАНОЈЕ   Н.   ПАУНОВИЋ (1889), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 18. но­вем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Ба­ћи­нац. Пос­мртни оста­ци су пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Но­вом гроб­љу у Бе­о­гра­ду. ⁴⁴

УГРИН   ПАУНОВИЋ (1876), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 27. мар­та 1913. код реке Арде у оп­са­ди Је­дре­на. Са­хра­њен у Ка­ди­ке­ју. ⁴⁴

БОЖИДАР   М.   ПЕРИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Би­то­ља 1912. и са­хра­њен у Би­тољ­ском гроб­љу. ⁴⁴

ВЛАДИМИР   С.   ПЕРИЋ (1876), ре­дов, 1.чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 10. ок­то­бра 1912. код Ку­ма­но­ва. Са­хра­њен у селу Ста­ро На­го­ри­ча­не. ⁴⁴

ДАНИЛО   М.   ПЕРИЋ (1875), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 7. пе­шад. пук, дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, у од­бра­ни Бе­о­гра­да 1915. ⁴⁴

ДАНИЛО   Н.   ПЕРИЋ (1889), ре­дов, 2. чета,1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 19. јула 1913. на по­ло­жа­ју Бан­ков чу­кар. Пос­мсртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу у Кри­вој Па­лан­ци. ⁴⁴

ИВКО   П.   ПЕРИЋ (1880), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, теш­ко је ра­њен 22. ок­то­бра 1915. на Оре­овач­ком брду, пре­не­сен и умро код куће у Алек­сан­дров­цу 14. но­вем­бра 1915. Оста­ла жена са че­тво­ро деце, си­но­ви­ма од 7 и 15 и кће­ри­ма од 10 и 13 го­ди­на. ^{44, 35}

МИЛОШ   ПЕРИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук тре­ћег по­зи­ва, умро код куће 16. мар­та 1915. Оста­ла жена са три кће­ри од 8 до 25 го­ди­на. ³⁵

МИЛУТИН   С.   ПЕРИЋ, ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. 14. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Ко­шут­ња сто­па. Са­хра­њен је у ко­стур­ни­ци на са­мом Мач­ко­вом ка­ме­ну. ⁴⁴

МИЛУТИН   С.   ПЕРИЋ (1876), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук. тре­ћег по­зи­ва Ду­нав­ске диви­зи­је, уче­сник у оба бал­кан­ска рата, умро код сво­је куће 24.05.1915. изну­рен ра­тним на­по­ри­ма. ⁴⁴

ЈОВАН   ПЕТРОВИЋ (1889), ре­дов, 4. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 7. сеп­тем­бра 1916. на по­ло­жа­ју Јур­ка Кул­бе­ра­ли. Са­хра­њен у селу Гор­њи По­жар. Пос­мрти оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 69, ме­сто 3481. ⁴⁴

МИЛОВАН   С.   ПЕТРОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 8. пе­шад. пук, умро 21. мар­та 1916. у Мен­зел Бур­ги­би (Сиди Аб­ду­ла). Са­хра­њен на гроб­љу. ⁴⁴

МИЛОШ   Ј.   ПЕТРОВИЋ (1892), ре­дов, 4. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. мар­та 1913. у бор­би за осва­ја­ње Је­дре­на, на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла. Са­хра­њен је на вој­нич­ком гроб­љу Ве­ран-теке. ⁴⁴

ПАНТА   М.   ПОПОВИЋ (27), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Би­то­ља 1912. ⁴⁴

ДИМИТРИЈЕ   РАДОВАНОВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук тре­ћег по­зи­ва, по­ги­нуо на Ко­сто­цу 1915. Оста­ла жена са 3 кће­ри од 9 до 17 го­ди­на. ³⁵

ДИМИТРИЈЕ Ј. РАДОВАНОВИЋ (1875), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­г. код Бла­ца 14. но­вем­бра 1915. ⁴⁴

СТАНИМИР   С.   РАДОЈКОВИЋ, ре­дов, 2. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 18. ок­то­бра 1916. код села Ма­ко­ва. Са­хра­њен је на Вој­нич­ком гроб­љу ос­мог пе­шад. пука у селу Бу­ди­мир­ци­ма. ⁴⁴

РАДОСАВ  М.  МИЛОШЕВИЋ (1879), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 9. (22) но­вем­бра 1915. у Оре­овач­ким ви­но­гра­ди­ма. Са­хра­њен у Алек­сан­дров­цу. ⁴⁴

ВАСИЛИЈЕ РАДОСАВЉЕВИЋ, ка­пе­тан прве кла­се, ко­ман­дир оде­ље­ња у 8. пе­шад. пуку првог по­зи­ва, по­г. 21. ав­гу­ста 1916. код Ос­тро­ва, а са­хра­њен на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 5, гроб 644. Одли­ко­ван зла­тном и среб­рном ме­да­љом за хра­ба­рост„Ми­лош Оби­лић“. ^{44, 164}

ВЛАДИМИР   Ј.   РАДОСАВЉЕВИЋ, ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 1915. у од­бра­ни Јан­ко­ве кли­су­ре. Са­хра­њен у Бла­цу. ⁴⁴

ЈАКОВ   Р.   РАДОСАВЉЕВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 9. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен. ⁴⁴

МИЛОЈКО   М.   РАДОСАВЉЕВИЋ, ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Ку­ма­но­ву 1912. ⁴⁴

РАДОМИР   М.   РАДОСАВЉЕВИЋ, ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, при­одо­дат одре­ду за гу­ше­ње ал­бан­ске по­бу­не, хра­бро је по­ги­нуо код Љум-куле 2. но­вем­бра 1912. ⁴⁴

САВА   РАДОСАВЉЕВИЋ, ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске дви­зи­је, по­ги­нуо 18. но­вем­бра 1914. на Ба­ћин­цу. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Но­вом гроб­љу. ⁴⁴

МИЛОШ   П.   РАДУЉЕВИЋ (1882), ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 25. ав­гу­ста 1914. на по­ло­жа­ју Ша­шин­ци (у Сре­му ). Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу по­ред пута за село Ја­рак. Остао син од 12. го­ди­на са ба­бом и де­дом. ^{44, 35}

БОЖИДАР   Д.   РАЈИЧИЋ, ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. код Ку­ма­но­ва 1912. Тамо је и са­хра­њен. ⁴⁴

ИГЊАТ   О.   РАЈКОВИЋ, ре­дов, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Де­бра 1912. го­ди­не. Са­хра­њен је на Вој­нич­ком гроб­љу код Ве­зи­ро­вог мо­ста на реци Ра­ди­ки. ⁴⁴

ЈОВАН   Н.   РАЈКОВИЋ (1890), ре­дов, 1. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 8. јула 1913. на по­ло­жа­ју код Кри­ве Па­лан­ке. ⁴⁴

НИКОЛА   А.   РАЈКОВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук тре­ћег по­зи­ва, умро у роп­ству 1916. Жена оста­ла са две кће­ри од 10 и 12 го­ди­на. ³⁵

НИКОЛА   Н.   РАЈКОВИЋ (1884), ре­дов, 2. чета, 4. ба­та­љон дру­гог по­зи­ва Ком­би­но­ва­не ди­ви­зи­је, за­роб­љен код Уро­шев­ца, а умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Бра­унау 27. мар­та 1916. Узрок смрти: бо­лест срца. ⁴⁴

СТАНКО   Н.   РАЈКОВИЋ, ре­дов, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро од ко­ле­ре у Ве­ле­су ав­гу­ста ме­се­ца 1913. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу код же­ле­знич­ке ста­ни­це. ⁴⁴

АЛЕКСАНДАР   А.   РАЈЧИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код села Беч­ме­на 9. сеп­тем­бра 1914. ⁴⁴

ДРАГУТИН   РАНИСАВЉЕВИЋ (25), ра­тни за­роб­ље­ник, за­роб­љен 10. ок­то­бра 1915. Био у ло­го­ру Стар­град (Ауш­виц) до фе­бру­ара 1916, ло­гор­ски број 21061. Ње­го­ва да­ља суд­би­на је не­по­зна­та. ²²

ЉУБОМИР   С.   РАНКОВИЋ, ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен у бор­би код Обре­нов­ца, а умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Бра­унау 12. јула 1917. го­ди­не. Узорк смрти: бо­лест срца. ⁴⁴

МИХАЈЛО   Д.   РАНКОВИЋ (1886), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 2. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мали Ро­жањ. Са­хра­њен иза по­ло­жа­ја. Оста­ла жена са кће­ри­ма од 9 и 11 го­ди­на. ⁴⁴

ЧЕДОМИР   Д.   РАНКОВИЋ (1879), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. ок­то­бра 1915. код Кња­жев­ца, на гра­ни­ци са Бу­гар­ском. Са­хра­њен у Кња­жев­цу. ⁴⁴

БОЖИДАР   М.   РАТКОВИЋ, ре­дов, 4. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 3. де­цем­бра 1914. код села Те­очин. ⁴⁴

МИЛОЈА   С.   РАТКОВИЋ (1891), ре­дов, 3. чета, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо у Пу­стој Реци 1915. го­ди­не. ⁴⁴

МИХАЈЛО   С.   РАТКОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 4. пре­ко­број­ни ба­та­љон Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 22. јула 1913. на по­ло­жа­ју Ве­ли­ки Го­ве­дар­ник. Са­хра­њен у селу Цера. ⁴⁴

ЉУБОМИР   П.   РАШКОВИЋ (1887), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 12. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен. Са­хра­њен у ко­стур­ни­ци у Круп­њу. ⁴⁴

МИЛУН   Ж.   РАШКОВИЋ (1874), ре­дов, 8. пе­шад. пука Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Ку­ма­но­ву 1912. ⁴⁴

НИКОДИЈЕ   Ж.   РАШКОВИЋ (1891), ре­дов, 1 чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла 26. мар­та 1913. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу 8.пе­шад. пука у селу Бу­ди­мир­ци. ⁴⁴

ЖИВКО    СТОЈАНОВИЋ, ре­дов, 4 чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. 26. јула 1913. на по­ло­жа­ју Ка­лин ка­мен. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу иза по­ло­жа­ја. ⁴⁴

МИЛАН   Ј.   САВИЋ (1890), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 5. сеп­тем­бра 1916. у боју на Кај­мак­ча­ла­ну. Са­ха­ра­њен је код ма­на­сти­ра Се­ти­не. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 101, ме­сто 5290. ⁴⁴

МИЛОШ   САВИЋ, ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 1912. на Ку­ма­но­ву. Оста­ла жена са си­но­ви­ма од 14 и 17 го­ди­на. ³⁵

МИЛОШ   М.   САВИЋ (1875), ре­дов, по­ги­нуо, 10. ок­то­бра 1912. на по­ло­жа­ју Че­ти­рич­ка чука. Слу­жио у Ду­нав­ском ар­ти­ље­риј­ском ди­ви­зи­ону. Са­хра­њен у селу Че­ти­ри­це. ⁴⁴

СВЕТОЗАР   М.   САВИЋ, ре­дов, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Ве­ли­ког По­по­ви­ћа 1915. ⁴⁴

РАДИСАВ   Б.   СИМЕОНОВИЋ (1886), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро на Крфу 14. фе­бру­ара 1916. Не по­сто­је по­да­ци да ли је и где са­хра­њен. ⁴⁴

РАДИСАВ   Б.   СИМЕУНОВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад.пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо на Оре­овач­ком брду. Оста­ла у кући само жена (34). ³⁵

АЛЕКСАНДАР   Б.   СИМИЋ (1890), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 18. но­вем­бра 1914. на Ба­ћин­цу. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Но­вом гроб­љу у Бе­о­гра­ду. ⁴⁴

БОЖИДАР   Б.   СИМИЋ, ре­дов, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Ми­ша­ра 1914. Са­хра­њен у Ко­це­ље­ви. ⁴⁴

СВЕТОЗАР   М.   СИМИЋ, ре­дов, 2. чета, 4. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 1915. у од­бра­ни Бе­о­гра­да. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Но­вом гроб­љу. ⁴⁴

ВЛАДИМИР   Ж.   СИНЂЕЛИЋ (32), ре­дов Ду­нав­ске ди­ви­зи­је дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо на Ку­ма­но­ву. ⁴⁴

ЂОРЂЕ   СМИЉАНИЋ (46), ин­тер­ни­ран у бу­гар­ски за­роб­ље­нич­ки ло­гор Ста­ра За­го­ра, где је и умро. ⁴⁴

ЖИВОЈИН   Јована   СРЕЈИЋ, брат Љу­бо­ми­ров, умро у Би­то­љу 1913. го­ди­не од ко­ле­ре. ⁴⁴

ЉУБОМИР   Ј.   СРЕЈИЋ, ре­дов, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ска ди­ви­зи­ја, по­ги­нуо у Ку­ма­нов­ској бици 1912. код села Ста­ро На­го­ри­ча­не. ⁴⁴

ПЕТАР   Ж.   СТАНИШИЋ (1890), ре­дов, 3. чета, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. сеп­тем­бра на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен. Са­хра­њен на ме­сту по­ги­би­је. ⁴⁴

ВЕЛИМИР   С.   СТАНКОВИЋ, ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Кња­жев­ца 1915. ⁴⁴

ВЛАДИМИР   М.   СТАНКОВИЋ (1885), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо при­ли­ком фор­си­ра­ња реке Саве код по­ља Ле­гет 1914. У кући ос­тли само жена и син од 9 го­ди­на. ^{44, 35}

ДИМИТРИЈЕ   С.   СТАНКОВИЋ (1886), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 1914. у од­бра­ни Бе­о­гра­да. ⁴⁴

УГРИН   М.   СТАНКОВИЋ (1893), ре­дов, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Би­то­ља но­вем­бра 1912. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу у Би­то­љу. ⁴⁴

АЛЕКСАНДАР   И.   СТАНОЈЕВИЋ (1981), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8 пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, теш­ко ра­њен сеп­тем­бра ме­се­ца 1916. код Ле­ри­на, а умро 28. но­вем­бра 1916. Са­хра­њен на гроб­љу Зеј­тин­лик, пар­це­ла 9, гроб 433. ^{48, 164}

ДАНИЛО   Д.   СТАНОЈЕВИЋ (1893), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 17. но­вем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Ра­јац, кота 848. Са­хра­њен у селу Гор­њи Бра­не­тић. ⁴⁴

ЖИВАН   С.   СТАНОЈЕВИЋ (1877), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо ок­то­бра 1915. код Кња­жев­ца. Са­хра­њен у Кња­жев­цу. Оста­ли жена и син од 17 го­ди­на. ^{44, 35}

МИЛАН   С.   СТАНОЈЕВИЋ (1877), ре­дов, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен. Са­хра­њен у ко­стур­ни­ци на са­мом Мач­ко­вом ка­ме­ну. ⁴⁴

МИЛАН   С.   СТАНОЈЕВИЋ, ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук тре­ћег по­зи­ва, умро 1. ја­ну­ара 1916. код куће. Оста­ла само кћи од 16 го­ди­на. ³⁵

РАДИСАВ   Б.   СТАНОЈЕВИЋ (1884), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 22. ок­то­бра 1915. на по­ло­жа­ју изнад села Оре­ови­це. Са­хра­њен у Алек­сан­дров­цу. ⁴⁴

РАДОСАВ   И.   СТАНОЈЕВИЋ (1880), ре­дов, 3. чета, 4. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. мар­та 1913. на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла. Са­хра­њен у Ка­ди­ке­ју (код Је­дре­на) на Вој­нич­ком гроб­љу, по­ди­гнут је за­је­днич­ки спо­ме­ник. Оста­ла жена са си­ном од 13 го­ди­на. ^{44, 35}

СВЕТИСЛАВ   СТАНОЈЕВИЋ (1889), ре­дов, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 6. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Чу­пи­но брдо. Са­хра­њен је у Кри­вој Па­лан­ци. ⁴⁴

ЖИВКО   С.   СТАНОЈЛОВИЋ (1890), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо је сеп­тем­бра 1916. у осва­ја­њу Кај­мак­ча­ла­на. Пос­мртни оста­ци су си­гур­но пре­не­се­ни на Зеј­тин­лик, али није ут­врђен иден­ти­тет. ⁴⁴

СТАНИМИР   Б.   СТАНОЈЛОВИЋ (1888), ре­дов, 4. чета, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. сеп­тем­бра 1916. на по­ло­жа­ју Гор­ња Да­ни­ло­ва коса. Са­хра­њен је у селу Бу­ди­мир­ци. ⁴⁴

АТАНАСИЈЕ   М.   СТЕВАНОВИЋ, ре­дов, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо на Ку­ма­но­ву 1912. ⁴⁴

ЂОРЂЕ   Д.   СТЕВАНОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро од ко­ле­ре у Ве­ле­су 28. ав­гу­ста 1913. Са­хра­њен у селу Ка­ра­сла­ри. ⁴⁴

ЉУБОМИР   Н.   СТЕВАНОВИЋ (1889), ре­дов, 4. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 1915. код Кња­жев­ца. Са­хра­њен на Вој­нич­ком бол­нич­ком гроб­љу у Кња­жев­цу. ⁴⁴

МИЛАН   Ј.   СТЕВАНОВИЋ (1892), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 28. ав­гу­ста 1916. на Гор­ни­че­ву. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 92, ме­сто 4853. ⁴⁴

МИЛОШ   Ј.   СТЕВАНОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­г. 8. јула на по­ло­жа­ју Чу­пи­но брдо. ⁴⁴

МИЛОШ   М.   СТЕВАНОВИЋ (1888), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 17. јула 1913. на по­ло­жа­ју Ча­тал –чес­ма. ⁴⁴

СТАНИМИР   Д.   СТЕВАНОВИЋ (1887), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Ба­ћин­цу 18. но­вем­бра 1914. ⁴⁴

ЧЕДОМИР   С.   СТЕВАНОВИЋ (1892), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 28. ав­гу­ста 1916. на Гор­ни­че­ву. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 70, ме­сто 3550. ⁴⁴

УГРИН   Г.   СТЕВИЋ (1875), ре­дов про­фи­јан­тске ко­мо­ре Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у ва­љев­ској бол­ни­ци од ти­фу­са 1915. Са­хра­њен је у ма­со­вној гро­бни­ци иза бол­ни­це. ⁴⁴

УГРИН   У.   СТЕВИЋ, ре­дов, ко­мор­џи­ја проф. ко­мо­ре, умро 1915. у бол­ни­ци у Ва­ље­ву. Оста­ла само жена (46). ³⁵

ЧЕДОМИР   Р.   СТЕВИЋ (1877), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 20. но­вем­бра 1912. код села Ло­во­гра­ди. Са­хра­њен на би­тољ­ском Вој­нич­ком гроб­љу. ⁴⁴

ЂУРА   СТЕПАНОВИЋ (1891), ра­тни за­роб­ље­ник, умро у ло­го­ру Сал­цбург 5. маја 1918. и са­хра­њен на ла­гер­ском гроб­љу. ²²

БОЖИДАР   В.   СТОЈАДИНОВИЋ (1887), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Љу­бо­ви­је 29. ав­гу­ста 1914. Са­хра­њен у у селу Ве­ли­ка Река. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у та­мош­њу цркву ко­стур­ни­цу. ⁴⁴

ВЕЛИЧКО   С.   СТОЈАДИНОВИЋ (1865), ста­ри ка­дро­вац. У Првом свет­ском рату из­гу­био је оба сина, Дра­гу­ти­на и Бо­жи­да­ра, и умро скрхан од бола, чу­ва­ју­ћи пру­гу да је не по­ру­ше Бу­га­ри. Оста­вио је кћер­ку На­та­ли­ју да про­ду­жи по­ро­ди­чну лозу (се­ћа­ње ра­тни­ка Че­до­ми­ра По­по­ви­ћа из Алек­сан­дров­ца). ⁴⁴

ДРАГУТИН   В.   СТОЈАДИНОВИЋ (1885), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Мач­ко­вом ка­ме­ну 9. сеп­тем­бра 1914. Са­хра­њен у ко­стур­ни­ци у Круп­њу. ⁴⁴

ЖИВОТА   Ж.   СТОЈАДИНОВИЋ (1890), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро 1. апри­ла 1916. на ос­трву Крфу. Са­хра­њен у гро­бни­ци 235. ⁴⁴

ПЕТАР   Ж.   СТОЈАДИНОВИЋ (1886), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Вој­ној бол­ни­ци Ду­нав­ске ди­ви­зи­је у селу Ма­га­ре­ву 28. де­цем­бра 1912. ⁴⁴

ЖИВОЈИН   Љ.   СТОЈАНОВИЋ (1889), ре­дов, бол­ни­чар Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо при­ли­ком изно­ше­ња ра­ње­ни­ка са бој­ног по­ља на Гор­ни­че­ву 1916. Са­хра­њен је на Зеј­тин­ли­ку (ко­стур­ни­ца), пар­це­ла 63, ме­сто 3202. ⁴⁴

МИЛАН   СТОЈАНОВИЋ (1889), по­дна­ре­дник, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, теш­ко је ра­њен на Гор­ни­че­ву ав­гу­ста 1916, а умро у Со­лу­ну 23. сеп­тем­бра 1916. и са­хра­њен на вој­нич­ком гроб­љу Зеј­тин­лик, пар­це­ла 7, гроб бр. 117. ^{44, 164}

МИЛАН   С.   СТОЈАНОВИЋ (1878), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук трћег по­зи­ва, по­ги­нуо 1915. у од­бра­ни Сме­де­ре­ва. Са­хра­њен у Сме­де­рев­ској тврђа­ви. ⁴⁴

МИЛОСАВ   Н.   СТОЈАНОВИЋ, ре­дов, ар­ти­ље­риј­ска ба­те­ри­ја, до­но­си­оц му­ни­ци­је Ду­нав­ског ар­ти­ље­риј­ског ди­ви­зи­она, по­ги­нуо на по­ло­жа­ју Ми­ле­ти­на коса 29. сеп­тем­бра 1916. Одли­ко­ван среб­рном ме­да­љом за хра­брост Ми­лош Оби­лић. Пос­мртни оста­ци су му пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 75, ме­сто 3811. ⁴⁴

МИЛУТИН   Љ.   СТОЈАНОВИЋ (1892), ре­дов пољ­ске ба­те­ри­је Ду­нав­ског ар­ти­ље­риј­ског ди­ви­зи­она, при­до­дат Вар­дар­ској ди­ви­зи­ји, по­ги­нуо код села Бал­ду­вен­ци, кота Го­ле­ми рид, но­вем­бра 1916. Пос­мртни оста­ци су пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 40, ме­сто 2.112. ⁴⁴

САВА   П.   СТОЈАНОВИЋ (1892), ре­дов, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Та­ко­ва 1914. ⁴⁴

АЛЕКСА   С.   СТОЈАНЧЕВИЋ (29), ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 27. но­вем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Гра­ђе­ник. ⁴⁴

РАДОСАВ   М.   СТОЈАНЧЕВИЋ, ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. мар­та 1913. на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла. Са­хра­њен у селу Ка­ди­кеј. ⁴⁴

ДРАГОМИР   Р.   СТОКИЋ (1887), ре­дов, Ду­нав­ски ар­ти­ље­риј­ски ди­ви­зи­он, не­стао при пре­лас­ку пре­ко Ал­ба­ни­је 1915. код села Пуки. (Све­до­че­ње ње­го­вог ра­тног дру­га и ро­ђа­ка Че­до­ми­ра По­по­ви­ћа из Алек­сан­дров­ца). ⁴⁴

ДРАГУТИН С. СТОКИЋ, ре­дов Ду­нав­ске ди­ви­зи­је дру­гог по­зи­ва, по­г. у ал­бан­ској по­бу­ни код Де­бра, бра­не­ћи мост на реци Ра­ди­ки. ⁴⁴

ЖИВАН   М.   СТОКИЋ (1876), ре­дов, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, умро од ко­ле­ре у Скоп­љу 18. сеп­тем­бра 1913. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу код же­ле­знич­ке ста­ни­це. ⁴⁴

ДРАГУТИН   Ј.   ТОДОРОВИЋ (1886), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8 пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 8. јула 1913. више ма­на­сти­ра Јо­аким Осо­гов­ски. Са­хра­њен у Кри­вој Па­лан­ци. ⁴⁴

ПЕТАР   ТОДОРОВИЋ (1892), ре­дов, 1. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, ра­њен је у бор­би 23. ав­гу­ста 1916. код села Не­ока­зи. Умро у српској Вој­ној бол­ни­ци Пре­сто­ло­на­сле­дник Алек­сан­дар 6.сеп­тем­бра 1916, а са­хра­њен на вој­нич­ком гроб­љу Зеј­тин­лик, пар­це­ла 9, гроб 447. ^{44, 164}

ДИМИТРИЈЕ   Л.   ТОМИЋ (1891), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 21. јуна 1913. на коти 1592, на по­ло­жа­ју Бан­ков чу­кар. ⁴⁴

АЛЕКСА   Л.   ТОШИЋ (1890), ре­дов, 3. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Су­во­бо­ру 1914. ⁴⁴

МИЛАН   Л.   ТОШИЋ, ре­дов, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Ве­ле­су од ко­ле­ре 20. но­вем­бра 1913. Са­хра­њен у селу Ка­ла­сра­ле. ⁴⁴

МИЛАН   ТРИФУНОВИЋ (1893), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 5. сеп­тем­бра 1916. на по­ло­жа­ју Че­ган­ска коса. Са­хра­њен у селу Гор­њи По­жар. Ње­го­ви пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни су у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 83, гро­бно ме­сто 4281. Био је по чину ка­плар, али се греш­ком води у еви­ден­ци­ји по­ги­ну­лих као ре­дов (Књи­га по­ги­ну­лих српских вој­ни­ка у бор­ба­ма на Со­лун­ском фрон­ту, Са­бор­на црква у Би­то­љу, год. 1921. ). Одли­ко­ван је среб­рном ме­да­љом за хра­брост Ми­лош Оби­лић за за­слу­ге при­ли­ком од­сту­па­ња пре­ко Ал­ба­ни­је, пре­ма за­пи­су свеш­те­ни­ка, на­ме­сни­ка за би­тољ­ски срез, Ари­то­на По­по­ви­ћа. ⁴⁴

ДАНИЛО   Р.   ЋАТИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Би­то­љу 1915. Са­хра­њен на Би­тољ­ском гроб­љу. ⁴⁴

БЛАГОЈЕ   С.   ЋИРКОВИЋ (1887), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 2. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мали Ро­жањ. Пос­мсртни оста­ци су пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу у Пец­кој. Жена оста­ла са си­ном од 7 го­ди­на. ³⁵

ВЛАДИСАВ   С.   ЋИРКОВИЋ (1891), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Бла­ца 1915. ⁴⁴

НИКОЛА   ЦВЕТКОВИЋ (1894), ђак, ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог пзи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Кај­мак­ча­ла­ну 5. сеп­тем­бра 1916. Са­хра­њен је у селу Се­ти­на код ста­рог ма­на­сти­ра. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 83, ме­сто 4306. ⁴⁴

РАДОМИР   Ђ.   ЦВЕТКОВИЋ (18), ђак 7. ра­зре­да ги­мна­зи­је, умро 19. ја­ну­ара 1917. а са­хра­њен 22. ја­ну­ара исте го­ди­не у Ни­чан­ском фран­цус­ком гроб­љу. (С. Пе­тро­вић, свеш­те­ник из Сви­лај­нца „Ђач­ки гро­бо­ви у Фран­цус­кој“). ⁴⁴

ЛАЗАР   С.   Ч[Ћ]ИРКОВИЋ (1887), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро од ма­ла­ри­је и изну­ре­но­сти од ста­ја­ња у хла­дној води Црне Реке 1912. Жи­вот зав­ршио у бол­ни­ци у Би­то­љу 2. мар­та 1912, а са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу у Бу­ко­ви­ку (Књи­га ум­рлих српских вој­ни­ка у Би­то­љу, Са­бор­на црква, стр. 273). ⁴⁴

ЦИВИЛИ

 

РАДА   АГАТОНОВИЋ (1888), пе­кар, ин­тер­ни­ра­ни ци­вил, оте­ран у ло­гор Не­жи­дер 1916. Да­ља суд­би­на не­и­зве­сна. ²

ДИМИТРИЈЕ   ИВЕЗИЋ (1871), ин­тер­ни­ра­ни ци­вил, оте­ран у ло­гор Не­жи­дер 1916. Да­ља суд­би­на не­по­зна­та. ²

МИЛОШ   С. МАРТИНОВИЋ, стре­љан од Бу­га­ра 1916. ⁴⁴

СТАМЕНА   Милоша МАРТИНОВИЋ (18), де­вој­ка, стре­ља­на од Бу­га­ра пош­то су јој у де­во­јач­кој опре­ми на­шли скри­ве­но ору­жје. ⁴⁴

УГРИН   МИЛОШЕВИЋ, ин­тер­ни­ран у за­роб­ље­нич­ки ло­гор Арад 1915. где је и умро. ⁴⁴

ЂОРЂЕ   М. МИХАЈЛОВИЋ, ин­тер­ни­ран у за­роб­ље­нич­ки ло­гор Арад где је умро 5. ок­то­бра 1914. Са­хра­њен на за­роб­ље­нич­ком гроб­љу По­ме­ни­реа, ред 4, гроб 16. По­сто­ји и по­да­так, [сва­ка­ко ве­ро­до­стој­ни­ји], да је Ђор­ђе М. Ми­хај­ло­вић био ре­дов 2. чете, 3. ба­та­љо­на, 8. пе­шад. пука и да је за­роб­љен код Шап­ца, а умро у Ара­ду 5. ок­то­бра 1915. ⁴⁴

ДРАГОЉУБ   ПЕТРОВИЋ (20), ин­тер­ни­ра­ни ци­вил, умро у ло­го­ру Нађ­ме­ђер 27. ја­ну­ара 1917, гроб 1035. ³⁷

ЧЕДОМИР   Ђ. СИЉАНОВИЋ, ин­тер­ни­ран 1915. у за­роб­ље­нич­ки ло­гор Арад где је и умро. ⁴⁴

Укупно поменуто 334 страдалих.

Попис:           Алек­сан­дро­вац 1910.         Александровац  1921.

                        512 до­мо­ва                            непознато домова

                        2.876 ста­но­вни­ка                  2.452  становника

---

 

---

1. Допуна списка

ЖИВАН АНТИЋ страдао у ратовима 1912-1918. ⁹⁶

РАДОВАН М. ВУКАШИНОВИЋ страдао у ратовима 1912-1918. ⁹⁶

ЧЕДОМИР Д. ВУЛИЋ страдао у ратовима 1912-1918. ⁹⁶

ЖИВОЈИН Ж. ДРАГУЉЕВИЋ страдао у ратовима 1912-1918. ⁹⁶

ЖИВКО Р. ИВАНОВИЋ, прота, страдао у ратовима 1912-1918. ⁹⁶

ЈОВАН М. МАРКОВИЋ страдао у ратовима 1912-1918. ⁹⁶

МИЛУТИН С. МАРКОВИЋ страдао у ратовима 1912-1918. ⁹⁶

ЖИВОЈИН М. МИЛЕНКОВИЋ страдао у ратовима 1912-1918. ⁹⁶

МИХАЈЛО С. РАДОЈКОВИЋ страдао у ратовима 1912-1918. ⁹⁶

Цивили

ДРАГУТИН МАРКОВИЋ (24), цивилни затвореник, умро у Темишвару 26.12.1916. Тамо и сахрањен на војничком гробљу. ¹²⁴

Укупно поменутo 10 страдалих.