Моја прабаба Живана -народна песма

НА ЊОЈ ЈЕ ОСТАЛА КУЋА ПУСТА
И ПУНО ГЛАДНИХ УСТА
ИСПРАЖЊЕНИ АМБАРИ
БОЛЕСНИ ДЕЦА И СТАРИ
ШТАЛА БЕЗ ОБА ВОЛА
И РАСТОЧЕНА КОЛА

ЈОШ ЈЕСЕНАС МУЖ ЈОЈ ОДЕ СА ЖДРАЛИМА
НЕГДЕ КА МОРСКИМ ВАЛИМА
ГДЕ ЦВЕТА ЛИМУН ЖУТ
И ГДЕ СЕ НЕЗНА ПУТ

ОНА ГА И ДАЉЕ ВОЛИ
ИАКО СРЦЕ ЈЕ БОЛИ
ИАКО СУ ЗИДОВИ ГОЛИ
ОНА ГА И ДАЉЕ ВОЛИ,
ИАКО СРЦЕ ЈЕ БОЛИ
ОНА И ДАЉЕ БОГА МОЛИ
ЗА ЗДРАВЉЕ И ЖИВОТ ГОЛИ,
ИАКО ДУША ГРЦА И ПАТИ,
САМО ДА ЈОЈ СЕ ВРАТИ.

СТИГЛА ЈЕ ДА КОПА И ОРЕ
И ЛИВАДУ КОСИ ДО ЗОРЕ,
СТИГЛА ДА СЕЈЕ И ЖАЊЕ
И СКУПЉА ДРВА И ГРАЊЕ
ДА ГРЕЈЕ ПРОМРЗЛУ ДЕЦУ
И КАНДИЛО УПАЛИ СВЕЦУ.

УЗАЛУД ЋЕ РОДИТИ ЖИТА,
ГОДИНА НЕЋЕ БИТИ СИТА,
УЗАЛУД ЋЕ РОДИТИ ГРОЖЂЕ,
АКО ЈОЈ ОН НЕ ДОЂЕ.

ПАЛА ЈЕ НА ЊЕНА ПЛЕЋА,
БРИГА ПРЕПУНА ВРЕЋА,
ПАЛЕ СЕ НА ЊЕНЕ РУКЕ
ЈАД, ГЛАД, БЕДА И МУКЕ,
ЧИТАВИ ГРАДОВИ, СЕЛА,
ПАЛА ЈЕ СРБИЈА ЦЕЛА.

НАВИКЛА ДА ВУЧЕ И РАДИ
И ГРОБОВЕ ПРЕДАКА КАДИ,
ДА ЧИСТИ, ПЛЕВИ И САДИ
И ДЕЦУ ЧУВА ОД ГЛАДИ.

НАВИКЛА ДА ЋУТИ И ТРПИ,
ДА ПОДЕРАНО КРПИ,
ДА СКУПЉА И РАСТЕЖЕ,
ДА СТЕЖЕ И НАТЕЖЕ,
САСТАВЉА СА КРАЈЕМ КРАЈ,
ТА ЖЕНА ВИЛА И ЗМАЈ.

СТАМЕНА, ЈАКА КО СТЕНА,
МАЈКА, КЋЕРКА И ЖЕНА,
ТВРЂА ОД КРЕМЕН КАМЕНА,
ЈАЧА ОД СВАКОГ ВРЕМЕНА.

ИЗВОЈЕВАЛА ЈЕ СВЕ БОРБЕ,
И ПРОТИВ ПРАЗНЕ ТОРБЕ,
И ПРОТИВ ЗЛОГ ДУШМАНА
И ПРОТИВ РЂАВИХ ДАНА.

ПРЕЖИВЕЛА ЈЕ ГОЛГОТЕ
И СВЕ РАТНЕ СТРАХОТЕ,
И КЛАНА И СИЛОВАНА,
И РЕТКО МИЛОВАНА,
ЖИВА НА ВАТРИ ПЕЧЕНА
И БАЈОНЕТОМ СЕЧЕНА.

САЧУВАЛА ЈЕ СЛАВСКУ СВЕЋУ,
ОГЊИШНОГ ЖАРА СРЕЋУ,
И РОДНЕ ШЉИВЕ И ЖИТНЕ ЊИВЕ,
САЧУВАЛА ЈЕ СЕМЕНА
И ЛЕК ОД ЗЛОГА ВРЕМЕНА,
ПРАЂЕДОВСКЕ ГРОБОВЕ СТАРЕ
И ЦРКВЕНЕ ОЛТАРЕ.

МУЧЕНИК БЕЗ ОРЕОЛА,
ПОДЕРАНА, БОСА И ГОЛА,
ПОБЕДНИК БЕЗ ОРДЕНА,
ЏИНОВСКЕ СНАГЕ ЖЕНА,
ЈУНАК БЕЗ МЕДАЉЕ
ШТО ЈЕ ВИДЕЛА ДАЉЕ.
ЊЕНА ЈЕ КРВ ПРОЛИВЕНА
И ЊЕНА МЛАДОСТ ПОКОШЕНА,
ЊЕНЕ СУ ЛОМЉЕНЕ КОСТИ,
БЕЗ РЕЧИ БОГ ДА ПРОСТИ.

ОСТАШЕ ОЧИ ЊЕНЕ,
РАЗБИЈЕНЕ О СТЕНЕ,
ПО ВРЛЕТИМА БАЛКАНА,
ОСТАШЕ ДО СУДЊЕГ ДАНА.

А ЗАОБИШЛА ЈЕ ЧАСТ
И ЗАБОРАВИЛА ВЛАСТ.

ОСУЂЕНА ДА ЋУТИ, ВУЧЕ И СЛУША,
НАПАЋЕНА ЈОЈ ДУША,
ДА ВОЛИ И БОГА МОЛИ
ЗА ЗДРАВЉЕ И ЋИВОТ ГОЛИ.

А РАЂАЛА ЈЕ СИНОВЕ – ЏИНОВЕ,
ВИТКЕ КО БЕЛЕ КРИНОВЕ,
И КЋЕРИ – ДЕВОЈКЕ ЈЕЛЕ
ПОНОС СРБИЈЕ ЦЕЛЕ.

ЗАТО ЈОЈ ДАНАС ПЕВАМ
И ЗАТО ПЕСМОМ СЕВАМ,
ЗА НАШУ ДАНАШЊУ СРЕЋУ,
ЗАТО ЈОЈ ПАЛИМ СВЕЋУ.