ЈОВАН   АРСИЋ, ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро 21. фе­б. 1916. на ос­трву Крфу. ⁴⁴

РАНКО   Милена   АРСИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо на Мач­ко­вом ка­ме­ну 8. сеп­тем­бра 1914. ³⁵

ЂОРЂЕ БАЈИЋ (1887), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ска ди­ви­зи­ја, умро на ос­трву Видо 16. мар. 1916.⁴⁴

МИЛЕН   Р.   БАЈИЋ (1873), ста­ри ар­ти­ље­риј­ски ка­дро­вац, био на служ­би у Ду­нав­ском ар­ти­ље­риј­ском пуку, по­ги­нуо на Мо­ле­ро­вом брду 17. но­вем­бра 1914. Са­хра­њен у ко­стур­ни­ци на Но­вом гроб­љу. Оста­ла жена са че­тво­ро деце. ³⁵

ЖИВОТА   М.   БЛАГОЈЕВИЋ (1878), ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 8. ок­то­бра 1915. на Ади Ци­ган­ли­ји, у од­бра­ни Бе­о­гра­да. Са­хра­њен у Ко­стур­ни­ци бра­ни­ла­ца Бе­о­гра­да. Оста­ла жена са три сина од 9 до 15 го­ди­на. ³⁵

СВЕТИСЛАВ   М.   БЛАГОЈЕВИЋ (1883), ре­дов, 4. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске дви­зи­је, по­ги­нуо на по­ло­жа­ју Со­кол 23. мар­та 1917. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу код чес­ме Два бра­та. Оста­ла жена са си­ном од 14 го­ди­на. ³⁵

СТАНИМИР   Р.   БЛАГОЈЕВИЋ (1877), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ска ди­ви­зи­ја, ра­њен у бор­би са Бу­га­ри­ма 6. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Чу­пи­но брдо. Умро у бол­ни­ци на же­ле­знич­кој ста­ни­ци Ри­сто­вац. Оста­ла жена са си­но­ви­ма од 7 и 16 го­ди­на. ³⁵

МИЛОСАВ   Будимира   БОГДАНОВИЋ (1888), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је првог по­зи­ва, теш­ко теш­ко је ра­њен на Оре­овач­ком брду 22. ок­то­бра 1915. До­не­сен је кући и ту уб­рзо умро. ⁴⁴

РАДОСАВ   Будимира   БОГДАНОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пука дру­гог по­зи­ва, умро у роп­ству у Ма­ут­ха­узе­ну 1915. Дан и ме­сец не­по­зна­ти. Оста­ла жена са си­ном од 16 и кћер­ком од 20 го­ди­на. ³⁵

РАДИСАВ   Б.   БОГУНОВИЋ (1875), ре­дов, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, пре­дао се код При­зре­на не­мач­кој вој­сци, оте­ран у Ма­ут­ха­узен где је умро 28. но­вем­бра 1917. од изне­мо­гло­сти. Са­хра­њен на За­роб­ље­нич­ком гроб­љу, ред 43, гроб 264. ⁴⁴

РАДИСАВ   Р.   БОГУНОВИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. ок­то­бра 1912. код села Че­ти­ри­це. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу у селу Српско На­го­ри­ча­не. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Зеб­рња­ку. ³³

ЖИВКО   ВАЉАРЕВИЋ (1863), ре­зер­вни пе­ша­диј­ски ма­јор, ко­ман­дант 4. ба­та­љо­на, 2. пе­шад. пука тре­ћег по­зи­ва, умро у ноћи из­ме­ђу 27. и 28. фе­бру­ара 1915. у Нишу од пе­га­вог ти­фу­са. Одли­ко­ван зла­тном и среб­рном ме­да­љом за хра­брост „Ми­лош Оби­лић“. ^{44, 108}

НИКОЛА   Р.   ВАЉАРЕВИЋ (1891), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 24. ав­гу­ста 1916. на Гор­ни­че­ву. Са­хра­њен је у селу Се­ти­ни код ста­рог ма­на­сти­ра. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни су у ко­стур­ни­цу на Зеј­тин­ли­ку, пар­це­ла 75, ме­сто 3776. ⁴⁴

СТАНОЈЕ   Р.   ВАЉАРЕВИЋ (1889), ре­дов у бал­кан­ским ра­то­ви­ма, на­ре­дник на Со­лун­ском фрон­ту, по­ги­нуо 19. сеп­тем­бра 1916. као на­ре­дник у 10. ка­дров­ском пуку при по­ку­ша­ју да се по­вра­ти Кај­мак­ча­лан. Са­хра­њен је на са­мом Кај­мак­ча­ла­ну. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни су у ко­стур­ни­цу на Кај­мак­ча­ла­ну. Одли­ко­ван је среб­рном ме­да­љом за хра­брост „Ми­лош Оби­лић“. ⁴⁴

МИЛЕНТИЈЕ   Ж.   ВУЈИЋ (1876), ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо у бор­би на Мач­ко­вом ка­ме­ну 5. сеп­тем­бра 1914 . Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни су у ко­стур­ни­цу у Круп­њу. Оста­ла жена са си­но­ви­ма од 6 и 9 и кће­ри­ма од 15 и 18 го­ди­на. ³⁵

СТАНОЈЛО   ВУЈИЋ (1879), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 22. јула 1913. на по­ло­жа­ју Ве­ли­ки Го­ве­дар­ник. Са­хра­њен је у селу Цера. ⁴⁴

СВЕТОЗАР   Милете   ВУЈЧИЋ, ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо на Мач­ко­вом ка­ме­ну 12. сеп­тем­бра 1914. Са­хра­њен иза по­ло­жа­ја. Оста­ла жена са си­ном од 10 го­д. ⁴⁴

ДУШАН   ИЛИЋ (1888), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо је 9. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен. Са­хра­њен је иза по­ло­жа­ја. Ка­сни­је су му пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на са­мом Мач­ко­вом ка­ме­ну. Оста­ла му само кћи од 6 го­ди­на са ба­бом и де­дом – обо­је по 60 го­ди­на. ³⁵

РАДОСАВ   Станимира   ЈОВАНОВИЋ (1893), ре­дов, 2. чета, 4. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 22. ок­то­бра 1915. на Оре­ови­ци. ⁴⁴

ДИМИТРИЈЕ   Миливоја   КАТИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо на Оре­овач­ком брду сеп­тем­бра 1915, дан не­по­знат. Оста­ла жена са кћер­ком од 6 го­ди­на. ³⁵

ДИМИТРИЈЕ   М.   КОЈИЋ (1889), ре­дов, 3. чета, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо 22. ок­то­бра 1915. на Оре­овач­ком брду. ⁴⁴

СТАНИСАВ   Д.   КОЈИЋ (1888), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. ок­то­бра 1912. на Ку­ма­но­ву. ⁴⁴

МИЛЕНТИЈЕ   Радосава   МИЛИВОЈЕВИЋ, на­ре­дник, 6. ба­та­љон првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на не­ком фрон­ту 1916, дан и ме­сец не­по­зна­ти. Оста­ла жена са кће­ри­ма од 6 и 9 го­ди­на. ⁴⁴

ЉУБОМИР   Исака   МИЛИСАВЉЕВИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук тре­ћег по­зи­ва, умро у Со­лу­ну на Со­лун­ском фрон­ту у Вој­ној бол­ни­ци 1918, дан и ме­сец не­по­зна­ти. Оста­ла жена са че­тво­ро деце: си­но­ви­ма од 12 и 15 и кће­ри­ма од 8 и 20 го­ди­на. ³⁵

ЖИВКО   М.   МИЛОЈЕВИЋ (1882), ре­дов, про­ви­јан­тска ко­ло­на Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Срем­ским Кар­лов­ци­ма 26. де­цем­бра 1918. при по­врат­ку из за­роб­ље­нич­ког ло­го­ра Бол­до­га­соњ. Са­хра­њен на Пра­во­сла­вном гроб­љу у Срмес­ким Кар­лов­ци­ма. ⁴⁴

ЖИВКО   Р.   МИЛОЈЕВИЋ (1882), ре­дов, 3. чета, 4. ба­та­љон, 18. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо на Ивен­ској коси 3. но­вем­бра 1914. Са­хра­њен иза по­ло­жа­ја. ⁴⁴

ЖИВКО   Радисава   МИЛОЈЕВИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 18. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо на Со­лун­ском фрон­ту 1916, дан и ме­сец не­по­зна­ти. Оста­ла жена сама са си­но­ви­ма од 8 и 14 го­д. ³⁵

СТАНИМИР   МИЛОЈЕВИЋ, ар­ти­ље­рац, 6. ба­те­ри­ја, Ду­нав­ског ар­ти­ље­риј­ског пука. На про­бо­ју Со­лун­ског фрон­та при­до­дат фран­цус­кој ар­ти­ље­ри­ји. Хра­бро је по­ги­нуо код До­брог По­ља 15. сеп­тем­бра 1918. ту­ку­ћи да­но­но­ћно бу­гар­ске по­ло­жа­је. Одли­ко­ван Ле­ги­јом ча­сти и на­шом зла­тном ме­да­љом за хра­брост „Ми­лош Оби­лић“. Са­хра­њен је у селу До­њи По­жар. Пос­мртни оста­ци овог хра­брог вој­ни­ка пре­не­се­ни су у ко­стур­ни­цу на За­је­тин­ли­ку у пар­це­лу бр. 15, гроб 768. ⁴⁴

СТАНОЈЕ   М.   МИЛОЈЕВИЋ (1874), ста­ри ар­ти­ље­риј­ски ка­дро­вац, био на служ­би у Ду­нав­ском ар­ти­ље­риј­ском пуку, по­ги­нуо на Мо­ле­ро­вом брду 17. но­вем­бра 1914. Са­хра­њен у ко­стур­ни­ци на Но­вом гроб­љу. ⁴⁴

ЉУБОМИР   И.   МИЛОСАВЉЕВИЋ (1878), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, Ду­нав­ска ди­ви­зи­ја тре­ћег по­зи­ва, про­фи­јан­ска ко­ло­на, по­ги­нуо на Гор­ни­че­ву 26. ав­гу­ста 1916. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу Зеј­тин­лик. Пар­це­ла 9, гроб 498. ^{44, 164}

РАДОСАВ   МИЛОСАВЉЕВИЋ (30), ра­тни за­роб­ље­ник, за­роб­љен 3. де­цем­бра 1915, а умро у ло­го­ру Бра­унау 25. но­вем­бра 1916. ⁸

ТИХОМИР   МИЛОСАВЉЕВИЋ (28), ре­дов, 2. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. мар­та 1913. на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла. ⁴⁴

ТОДОСИЈЕ   М.   МИЛОСАВЉЕВИЋ (1886), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, раз­бо­лео се при­ли­ком од­сту­па­ња пре­ко Ал­ба­ни­је и умро у Ска­дру 28. де­цем­бра 1915. Са­хра­њен је на Вој­нич­ком гроб­љу код ста­ре тврђа­ве. Остао му само син од 9 го­ди­на. ⁴⁴

ЖИВКО   Милоја   МИЛОШЕВИЋ, ре­дов, ко­мор­џи­ја за ар­ти­ље­ри­ју, је­ди­ни­ца не­по­зна­та, умро вра­ћа­ју­ћи се из роп­ства у Стал­ној вој­ној бол­ни­ци у За­гре­бу 1918. Дан и ме­сец не­по­зна­ти. Оста­ли сами си­но­ви од 14 и 16 и кћи од 10 го­ди­на. ³⁵

СТАНОЈЕ   Милана   МИЛОШЕВИЋ, ре­дов, ар­ти­ље­рац 2 по­зи­ци­је, је­ди­ни­ца не­по­зна­та, по­ги­нуо на Сме­де­ре­ву, Мо­лер. Брдо, 1914. Дан, ме­сец и го­ди­на не­по­зна­ти. Оста­ла жена са си­ном од 14 и кће­ри­ма од 10 и 19 го­ди­на. ³⁵

РАДОЈЕ   Р.   МИТИЋ (1883), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо код Алек­сан­дров­ца 20. ок­то­бра 1915. ⁴⁴

РАДОЈЕ   Радисава   МИЋИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо на Оре­овач­ком брду, сеп­тем­бра ме­се­ца, дан не­по­знат. Оста­ли сами син од 10 и кћи од 12 го­ди­на. ³⁵

ДИМИТРИЈЕ   МОМИРОВИЋ, ра­тни за­роб­ље­ник, вој­ник, не­стао нег­де у роп­ству. Ни Црве­ни крст у Же­не­ви ниш­та о ње­му није са­знао. ¹⁷

ЈОСИФ   Јеврема   МОМИРОВИЋ (1888), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 22. ок­то­бра 1915. на по­ло­жа­ју Оре­овач­ки ви­но­гра­ди. До­не­сен и са­хра­њен у Че­те­ре­жу. Оста­ла жена са си­ном од 11 го­ди­на. ^{44, 35}

КОСТАДИН   Вељка   НИКОЛИЋ (1899), ре­дов, 2. чете пи­онир­ског пе­шад. ба­та­љо­на првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, прва кла­са ре­гру­то­ва­них вој­ни­ка у но­вос­тво­ре­ној Кра­ље­ви­ни Срба, Хрва­та и Сло­ве­на­ца, нас­тра­дао на Ду­на­ву при­ли­ком чиш­ће­ња реке од за­о­ста­лог ра­тног ма­те­ри­ја­ла, но­вем­бра 1919. Оста­ла жена са дво­је бли­за­на­ца од го­ди­ну дана. ⁴⁴

ТИХОМИР   НИКОЛИЋ, ра­тни за­роб­ље­ник, вој­ник, 4. пе­шад. пук, за­роб­љен у Ве­ли­ком Ко­со­ву, умро у Бра­унау, пре­ма извеш­та­ју Црве­ног крста у Же­не­ви. ¹⁷

МАЛЕН   Станоја   ОБРАДОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 1913. при за­узе­ћу Је­дре­на. Жена оста­ла са си­но­ви­ма од 12 и 17 и кће­ри од 15 го­ди­на. ³⁵

МИЛЕН   С.   ОБРАДОВИЋ (1876), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 26. мар­та 1913. на по­ло­жа­ју Бела Мо­ги­ла. Са­хра­њен је на по­ло­жа­ју а пос­мртни оста­ци су му пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу у ме­сту Ве­ран-теке. ⁴⁴

РАДОСАВ   С.   ОБРАДОВИЋ (1866), ре­дов, по­след­ња од­бра­на, по­ги­нуо у Ал­ба­ни­ји код Дра­ча ја­ну­ара 1916. Са­хра­њен на Вој­нич­ком гроб­љу на брду изнад Дра­ча. ⁴⁴

РАЈА   Вучића   ОБРАДОВИЋ, ре­дов, је­ди­ни­ца не­по­зна­та, умро 1915, дан, ме­сец и ме­сто не­по­зна­ти. Оста­ли само син од 16 и кћи од 19 го­ди­на. ³⁵

РАЈКО   В.   ОБРАДОВИЋ (1876), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Ва­ље­ву од пе­га­вог ти­фу­са 1915. ⁴⁴

РАДОСАВ   Станоја   ОБРАДОВИЋ, ре­дов, 3 чета, 3. ба­та­љон, 3. пе­шад. пук тре­ћег по­зи­ва, не­стао 1915. Дан и ме­сец не­по­зна­ти. Оста­ло че­тво­ро деце од 9 до 19 го­ди­на. ⁴⁴

СТАНОЈЕ   Јевте   РАДОВАНОВИЋ (1874), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 22. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Ве­ли­ки Го­ве­дар­ник. Оста­ла жена са си­ном од 10 и кћер­ком од 12 го­ди­на. ^{44, 35}

ТАНАСИЈЕ   М.   РАДОВАНОВИЋ (1874), ре­дов, 4. чета, 1. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­след­ња од­бра­на, по­ги­нуо је у од­бра­ни Сме­де­ре­ва ок­то­бра 1915. Са­хра­њен на гроб­љу у Сме­де­рев­кој тврђа­ви. ⁴⁴

ТАНАСИЈЕ   Милована   РАДОВАНОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва, умро 1913. у (ме­сто не­чит­ко) Вој­ној бол­ни­ци, ме­сец и дан не­по­зна­ти. Жена оста­ла са кћер­ком од 12 и си­но­ви­ма од 10 и 14 го­ди­на. ³⁵

МАРИСАВ   Благоја   РАДОЈКОВИЋ (1879), ка­плар, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске дви­зи­је, по­ги­нуо 5. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен. Са­хра­њен у ко­стур­ни­ци у Круп­њу. Оста­ла жена са две кће­ри, од 6 и 15 и си­ном од 11 го­ди­на. ^{44, 35}

РАНИСАВ   М.   РАДОЈКОВИЋ (1886), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен код Пећи од стра­не не­мач­ких вој­ни­ка, а умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Ма­ут­ха­узен 21. фе­бру­ара 1916. од бо­ле­сти срца. Са­хра­њен је на Вој­нич­ком гроб­љу за за­роб­ље­ни­ке (не за ин­тер­ни­ра­не) у 8. реду. ⁴⁴

РАНИЋ   Милоша   РАДОЈКОВИЋ, ка­плар, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва, умро у роп­ству у ло­го­ру Ма­ут­ха­узен 1915. Дан и ме­сец – не­по­зна­ти. Оста­ла само жена са кћер­ком од 9 го­ди­на. ³⁵

СТАНОЈЛО   РАДОСАВЉЕВИЋ (29), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Ве­ле­су 28. сеп­тем­бра 1913. од ко­ле­ре. ⁴⁴

СТЕВАН   С.   РАДОСАВЉЕВИЋ (1879), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен у од­сту­па­њу код Пећи и умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Ма­ут­ха­узен 27. фе­бру­ара 1917. од теш­ког рада. ⁴⁴

БОЖИДАР   РАЈКОВИЋ, ре­дов, Ду­нав­ска ди­ви­зи­ја дру­гог по­зи­ва, умро у Ве­ле­су 1913. од ко­ле­ре и са­хра­њен у селу Ка­ра­сла­ре. ⁴⁴

СТЕВАН   Станоја   РАНИСАВЉЕВИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук дру­гог по­зи­ва, умро у роп­ству у ло­гор Ма­ут­ха­узен 1915. Дан и ме­сец – не­по­зна­ти. Оста­ла жена са си­ном од 15 и кће­ри­ма од 11 и 14 го­ди­на. ³⁵

МИЛИВОЈЕ   САВИЋ (1876), ре­дов, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Ба­ћин­цу 18. но­вем­бра 1914. Са­хра­њен на су­во­бор­ском Вој­нич­ком гроб­љу. ⁴⁴

СТЕВАН   В.   СТАНИШЕИЋ (1886), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске дви­зи­је, пре­дао се не­мач­кој вој­сци код Пећи и оте­ран у Ма­ут­ха­узен где је умро 23. ја­ну­ара. 1917. од по­сле­ди­ца лоше ис­хра­не и теш­ког рада. ⁴⁴

МИЛИВОЈЕ   СТАНИШИЋ (1889), ре­дов, 2. чета, 4. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, ра­њен је и за­роб­љен на Мач­ко­вом ка­ме­ну, а за­тим оте­ран у за­роб­ље­нич­ки ло­гор Нађ­ме­ђер, где је умро 10. ја­ну­ара 1915. За­је­днич­ки гроб 1917. ^{44, 37}

МЛАДЕН   С.   СТАНИШИЋ (1887), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо у од­бра­ни Бе­о­гра­да ав­гу­ста 1914. Пос­мртни оста­ци пре­не­се­ни у ко­стур­ни­цу на Но­вом гроб­љу. ⁴⁴

СТЕВАН   Владислава   СТАНИШИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук првог по­зи­ва, умро у роп­ству у ло­го­ру Ма­ут­ха­узен 1915. Дан и ме­сец – не­по­зна­ти. Оста­ла жена са кће­ри­ма од 7 и 10 го­ди­на. ³⁵

ВЛАДИМИР   К.   СТАНКОВИЋ (1876), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на коти 848 на Рај­цу 18. но­вем­бра 1914. ⁴⁴

ЈЕРЕМИЈА   Лазе   СТАНКОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 4 пре­ко­број­ни пук првог по­зи­ва, по­ги­нуо у бу­гар­ском рату 17. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Бан­ков чу­кар . Са­хра­њен у ко­стур­ни­ци у Кри­вој Па­лан­ци.Оста­ла жена са си­но­ви­ма од 13 и 3 и кће­ри­ма од 9 до 17 го­ди­на. ³⁵

РАДИВОЈЕ   М.   СТАНКОВИЋ (1889), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук првог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, за­роб­љен код Ва­ље­ва 1914, а умро у за­роб­ље­нич­ком ло­го­ру Ма­ут­ха­узен 21. маја 1917. од теш­ког рада. Оста­ли му само отац (59) и син од 6 го­ди­на. ³⁵

МИЛОСАВ   Г.   СТАНОЈЕВИЋ (1876), ре­дов, 1. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро је у бол­ни­ци у Кња­жев­цу од рана за­до­би­је­них у бор­би с Бу­га­ри­ма код ме­ста Кула. ⁴⁴

ЖИВАДИН   Радисава   СТЕВИЋ (1877), ре­дов, 4. чета, 2. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, по­ги­нуо 6. јуна 1913. на по­ло­жа­ју Же­ди­ло­во. Са­хра­њен у Кри­вој Па­лан­ци. Оста­ла жена са три сина од 10, 12 и 16 и кће­ри од 8 го­ди­на. ^{44, 35}

МИЛАН   Р.   СТЕВИЋ (1891), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 16. ок­то­бра 1915. на обе­ђе­њу пру­ге код села Ра­јац. Са­хра­њен је код же­ле­знич­ке ста­ни­це у Рај­цу. ⁴⁴

МИЛАН   Радисава   СТЕВИЋА, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва по­ги­нуо 1915. Дан, ме­сец и ме­сто по­ги­би­је – не­по­зна­ти. Оста­ла жена сама (44). ³⁵

МИЛОСАВ   Гвозде   СТОЈАНОВИЋ (1875), ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пук дру­гог по­зи­ва, раз­бо­лео се при­ли­ком од­сту­па­ња и умро де­цем­бра 1915. у Ан­дри­је­ви­ци где је и са­хра­њен. Оста­ла жена са кћер­ком од 17 и си­но­ви­ма од 6 и 9 го­ди­на. . ³⁵

МИЛАН   Станоја   СТОЈКОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук тре­ћег по­зи­ва умро у по­жа­ре­вач­кој Вој­ној бол­ни­ци 1912. Дан, ме­сец и го­ди­на – не­по­зна­ти. Оста­ли сами: син од 17 и кће­ри од 6, 13 и 19 го­ди­на. ³⁵

МИЛОРАД   СТОЈКОВИЋ (1873), ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, раз­бо­лео се од на­зе­ба због га­же­ња на­бу­ја­ле Црне Реке и умро у бо­ни­ци у Би­то­љу. Са­хра­њен је на вој­нич­ком гроб­љу Бу­ко­вик у Би­то­љу. ⁴⁴

МИЛОСАВ   Станоја   СТОЈКОВИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук тре­ћег по­зи­ва. Не­стао 1915, при од­сту­па­њу. Дан, ме­сец и где је не­стао -не­по­зна­то. Оста­ле жена и кћи од 20 го­ди­на. ³⁵

МИЛИВОЈЕ   Николе   СТОКИЋ (1882), ре­дов, 2. чета, 1. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 11. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Мач­ков ка­мен. Оста­ле саме жена и кћи од 12 го­ди­на. ^{44, 35}

РАНИСАВ   М.   СТОКИЋ (1880), ре­дов, 1. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо на Гор­ни­че­ву ав­гу­ста 1916. Са­хра­њен је код ма­на­сти­ра Се­ти­не. ⁴⁴

РАНИЋ   Милоја   СТОКИЋ, ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук тре­ћег по­зи­ва, умро на Со­лун­ском фрон­ту. Дан и ме­сец не­по­зна­ти. Ос­тли само син од 16 и кћи од 13 го­ди­на. ³⁵

МИЛАН   Животе   ТОМИЋ (1878), на­ре­дник, 2. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, по­ги­нуо 12. сеп­тем­бра 1914. на по­ло­жа­ју Ро­жањ. Оста­ла жена са си­но­ви­ма од 9 и 16 го­ди­на. ^{44, 35}

МИЛЕНКО   Раденка   ТРАИЛОВИЋ (1878), ре­дов, 3. чета, 2. ба­та­љон, 4. пре­ко­број­ни пук Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Ве­ле­су од рана и ко­ле­ре 28. ав­гу­ста 1913. Са­хра­њен код же­ле­знич­ке ста­ни­це на Вој­нич­ком гроб­љу. Оста­ла жена са си­ном од 15 и кће­ри­ма од 9, 13 и 15 го­ди­на. ^{44, 35}

ИВАН   Ж.   УРОШЕВИЋ (1880), ре­дов, 3. чета, 3. ба­та­љон, 8. пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва Ду­нав­ске ди­ви­зи­је, умро у Ва­ље­ву од ти­фу­са 1915. Са­хра­њен је у за­је­днич­ком гро­бу на Ста­ром гроб­љу више Треш­ња­ра. ⁴⁴

ИЛИЈА   Живка   УРОШЕВИЋ, ре­дов, 3. чета, 3 ба­та­љон, 8 пе­шад. пук дру­гог по­зи­ва, умро у ва­љев­ској бол­ни­ци 1915. Дан и ме­сец не­по­зна­ти. Жена оста­ла са че­тво­ро деце: три кће­ри од 7 до 15 и син од 11 го­ди­на. ³⁵

ЦИВИЛИ

МИЛОСАВ   АРСИЋ (17), ин­тер­ни­ра­ни ци­вил кога су Нем­ци оте­ра­ли 20. де­цем­бра 1915. из Че­те­ре­жа у ло­гор Бра­унау где је умро 2. ја­ну­ара 1917. ⁸

Укупно поменут 81 страдалих.

Попис:

Че­те­ре­же 1910.                    Четереже  1921.

209 до­мо­ва                            непознато домова

1.176 ста­но­вни­ка                       899  становника

---

---

1-Допуна списка

МИЛОЈЕ Љубомира МИЛИЋЕВИЋ са оцем Љубомиром и браћом Станојем и Чедомиром прешао Албанију. Погинуо приликом пробоја Солунског фронта. ⁶⁷

ЉУБОМИР МИЛИЋЕВИЋ разболео се од тифуса приликом пробоја Солунског фронта, умро код куће у Четережу 1918. ⁶⁷

СТАНОЈЕ Љубомира МИЛИЋЕВИЋ са оцем Љубомиром и браћом Милојем и Чедомиром прешао Албанију. Погинуо приликом пробоја Солунског фронта ⁶⁷

ЧЕДОМИР МИЛИЋЕВИЋ Љубомира са оцем Љубомиром и браћом Милојем и Станојем прешао Албанију. Погинуо приликом пробоја Солунског фронта. ⁶⁷

АЛЕКСАНДАР МИЛОРАДОВИЋ (1881), погинуо 9. септембра 1914. у Срему. ⁶⁷

МИЛЕНКО МИЛОРАДОВИЋ (1883), умро од тифуса у Ваљеву 1915. ⁶⁷

ТОДОСИЈЕ МИЛОРАДОВИЋ (1879), погинуо 2. Новембра 1916. на Солунском фронту. ⁶⁷